25. новембра је у клубу „БГ Ритам“ покренут плесни пројекат„Кола Бугарске“, којом приликом су се окупили бројни љубитељи фолклора различитих генерација. Аутор пројекта је Људмил Макаронски који је уметнички руководилац и кореограф професионалне плесне формације и клуба народних игара „Гераци“. Његов живот је потпуно посвећен бугарском фолклору. Завршио је Националну школу плесне уметности у Софији код кореографа Асена Павлова, а затим дипломирао кореографију и арт менаџмент на Музичкој академији у Пловдиву. Професионална каријера Људмила Макаронског везана је за фолклорне ансамбле „Чинари“ и „Тракија“. Играо је у трупи познате бугарске такмичарке, тренера ритмичке гимнастике и кореографкиње Нешке Робеве и учествовао у стварању кореографских представа. Гостујући кореограф у клубу „БГ Ритам“ био је Антон Андонов, наставник и шеф Катедре за кореографију Музичке академије у Пловдиву. Он је такође и уметник, балетски солиста и балет мајстор ансамбла „Тракија“. Ево шта је о пројекту „Кола Бугарске“ испричала Катја Василева, један од његових организатора:
„Он представља публици музичке и плесне традиције и изворни бугарски фолклор свих етнографских области. У њему могу учествовати сви који желе да се препусте магији народних кола у неправилним тактовима и да науче да их играју. Управо због тога смо позвали једне од најбољих кореографа и професионалних играча Бугарске како бисмо понудили најбоље часове народних игара. Кроз тематске вечери ћемо упознати учеснике са богатством плесних традиција наше земље. Акценат програма изведеног 25. новембра били су Гајде аваси коло из Пиринске етнографске области, Калгамашко коло из Странџанског краја и Главнишка копаница из Тракије.“
Часови фолклора ће се одржавати сваког месеца уз живу музику оркестра „Гераци“. Бугарске народне игре су прича душе пуна емоција, страсти и естетике и зато су непоновљив доживљај не само за играче, већ и за публику. Посебно радује чињеница да све више људи, посебно младих показује интересовање за фолклор, што је повратак коренима. Плесна формација „Гераци“ тренутно ради на заједничком пројекту под називом „Сурва је!“ са народним певачицама Евом и Ивом Валентиновим које изводе песме из Граова – етнографске области у Западној Бугарској. Оне припремају песме и плесове везане за кукерске игре које су у југозападном делу земље познате као Сурва, Сурова или Сирова. Народни обичај „Сурва“ налази се на Унесковој листи нематеријалне културне баштине.
„У нашем пројекту учествују представници фолклора етнографске области Граово, чије елементе ћемо уклопити у кореографију формације „Гераци“ и ауторску музику сестара Валентинових, појашњава Катја Василева. – Циљ нам је да прикажемо старе традиције кроз призму наше младе екипе коју чине професионални играчи и музичари. Настојимо да представимо и неке мало заборављене фолклорне обрасце. Верујемо да ћемо понудити занимљиву интерпретацију бугарских обичаја, музичких идеја, породичних предања и традиција.“
У „Кола Бугарске“ укључио се и млади Светослав Иванов, чија су страст народне игре.
„Тренутно играм у плесном ансамблу „Балкан“, у којем је играла и моја мајка и зато сам решио да покушам. Бугарске народне игре имају јединствене карактеристике које их чине сложеним, али уједно и изузетно лепим. У ансамблу има много младих људи, што ме врло радује. Има и много деце које се баве народним играма и то је супер.“
Превод: Марина БекријеваОмладински центар „Захари Стојанов“ у Добричу организује фолклорни сусрет припадника различитих заједница поводом Међународног дана толеранције, који се обележава 16. новембра. Циљ овог догађаја, који ће се одржати од 15. до 17. новембра, јесте да..
Међународни фолклорни фестивал „Море ритмова“ у црноморском граду Балчику почиње данас и трајаће до 23. септембра. Учешће у фестивалу узеће преко 1.200 извођача који ће се такмичити у различитим категоријама као што су фолклорна друштва, народно певање,..
Шестодневним фестивалом старих заната у Великом Трнову почињу свечаности поводом обележавања 116. годишњице проглашења независности Бугарске, коју обележавамо 22. септембра, јавља дописница БНР из Великог Трнова Здравка Масљанкова. Више од 80..