У Министарству образовања и науке представљен је национални извештај „Природне науке и технологије у школи ХХI века. Резултати учешћа Бугарске у Програму за међународну процену постигнућа ученика – PISA 2015.“. Деведесетих година минулог века PISA студије разрадила је Организација за економску сарадњу и развој у циљу периодичне стандардизоване процене у којој су мери ученици, који су на крају обавезног образовања, а на прагу статуса одрасле особе успели да развију неке од кључних компетенција за живот у савременом друштву. Оне су настале као одговор на потребу за индикаторима који ће служити за упоређивање квалитета образовања у појединим земљама.

Програмом за међународну процену постигнућа ученика испитује се функционална писменост у три домена: читање, математика и природне науке. Он је оријентисан на будућност и мери знања која су неопходна за друштвено остварење и успешно прилагођавање младих људи променљивој стварности.

Учешће Бугарске у PISA студијама

Бугарска се у Програм за међународну процену постигнућа ученика укључила већ на самом почетку 2000. године. Учествовала је у свим етапама истраживања изузев 2003. године. Тако можемо да постигнућа бугарских ученика упоређујемо са постигнућима ученика других земаља. Ове студије нам пружају могућност да сагледамо реално стање, односно да стекнемо представу у којој мери реални резултати одговарају очекивањима друштва од образовне политике Бугарске.

PISA скала има 6 нивоа знања, а од 2000. године до сада бугарски ученици су сврставани  на други ниво у све три истраживане области. Овај ниво је, у ствари, критични праг знања и вештина ученика. Сви који су испод другог нивоа не поседују неопходна знања и вештине за успешно остварење.

У истраживању које је спроведено у пролеће 2015. године учествовало је 6.363 ученика. „Бугарски ученици из социјално угрожених породица и они који живе у породичној средини у којој не постоји афинитет према образовању показују веома ниски резултати. Ученици којима бугарски језик није матерњи такође имају лоше оцене – каже Дијан Стаматов, заменик министра образовања и науке и додаје: Добро је што већи део ученика има образоване родитеље и већи економски статус.”.

Ево шта је с тим у вези изјавила министар образовања и науке Меглена Кунева:

„Резултати за 2015. су бољи у односу на оне за 2006. али упркос томе указују на забрињавајуће ствари. Ја се сада нећу правдати речима да је истраживање спроведено пре него што ја и г. Стаматов  преузмемо мандат, јер су за мене сва деца, без обзира на то када су похађала школу и ко је у то време био министар образовања, одговорност наше државе. Хтела бих да кажем да Министарство образовања и науке не може да промени породично окружење. Још претходно истраживање је показало да су најбоље резултате имала деца чије је породично окружење у стању да им понуди више могућности. Из Министарства ћемо обезбедити услове да не би породица била једини одлучујући фактор за резултате ученика. Даље – школа мора бити занимљива и учити децу да критично размишљају. То значи да треба увести нове наставне програме који ће бити оријентисани првенствено на праксу.”.

Меглена Кунева је рекла да учитељи нису господари знања. Они су своју каријеру почели у друго доба и имају другачији став о начину предавања. Сада, међутим, треба да науче децу да налазе решења, али за то је потребан нови приступ.  Министар Кунева је додала:

„Ту нема места злурадости. PISA је систем који детаљно дијагностицира проблеме и пружа могућност за изналажење решења. Сада Бугарска има много више могућности да створи услове за следеће генерације. Ако искористи ту прилику резултати следећег PISA истраживања биће бољи од данашњих.“.