После Рождества Христовог, Сабора Пресвете Богородице, Стевањдана и дана Светог Василија Великог, Богојављење и Сабор светог Јована Крститеља су најзначајнији црквени зимски празници у Бугарској. На духовном плану они прелазе материјалне оквире како би отворили нашу свест за истинске вредности људског постојања – Љубав и Спасење. Ти благдани посвећени су Исусовом крштењу у Јордану и прослави Његовог Крститеља – светог пророка и претече Јована.

Уочи Богојављења и на сам празник се освештава вода потапањем крста који је симбол победе Исуса над смрћу. Свештеници врше тај чин у центру православног храма читајући посебну молитву. За време службе симболично се освештава и сва вода на Земљи. У Бугарској се, после свечане литургије, на тргу испред Светог Синода освештавају и ратне заставе војске. Та традиција потиче из доба владавине цара Симеона Великог, када су пре битке код Анхијала 917. године бугарске заставе и ратници благословљени богојављенском водом. Том се водом прогања душевна и телесна нечистота, те због тога сви верници је носе кући да би је користили током целе године када им душа и тело страдају.

Сведочанства о освештавању воде постоје из дубоке древности. Већ почетком II века Свети Августин говори о томе како се она употребљава за здравље и исцељење. Због тога и молитве које свештеници данас читају, осим благослова садрже и позив Светом Духу да је освети. Стога је важно да верујемо у тај свети чин, важни су и љубав и оданост којим се он изводи. Јер је та љубав сам Бог, а преко ње спознајемо и тајну Светог Тројства.

На Богојављење, после свечане литургије, свештеник води вернике до оближње реке или језера да и над њима изврши обред освећења. Он баца крст а млади и храбри мушкарци пливањем у хладној води се надмећу за њега. Стари људи кажу да ако је време јасно и крст замрзне у води, година ће бити благодатна и плодна.

У Калоферу пак се традиционално на Богојављење у леденим водама реке Тунџа игра чувено широм Бугарске мушко коло. Певајући песму „Заволела Василка двојицу“ мушкарци се хватају у лагано коло да би били здрави и чили током целе године. Интересовање за тај обичај расте из године у годину и Калофер већ тешко прима све који желе да властитим очима виде ту чудну игру.

По речима председника општине Румена Стојанова „вековни ритуал одговара захтевима да буде уврштен на УНЕСКО-ову листу нематеријалне културне баштине“.

Ритуално купање се наставља и наредног дана када Бугарска православна црква слави успомену на Светог Јована Крститеља који је познат и као Претеча, јер је припремао људе за долазак Спаситеља. У бугарској народној традицији на Ивањдан момци шкропе светом богојављенском водом девојке, младе и мале девојчице да би их очистили после краја „некрштених дана“ од Игњатијевдана до Богојављења. И тако пречишћени и пуни наде сви очекују боља времена и остварење снова.

Превод: Александра Ливен