Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Чаролија бугарског веза

БНР Новини
3
Фотографија: БГНЕС

У Националном историјском музеју је отворена изложба под насловом „Претворено створено.“ На њој посетиоци могу видети најлепше примерке веза, одеће и накита израђеног у Бугарској. Некадашње шарене и лепе ношње из различитих делова земље представљене су у умањеном облику на луткама. Ево шта нам је у интервјуу за Радио Бугарска испричала Антоанета Иванова, кустос музеја:

Снимка
Везови се најчешће могу видети на кецељама, хаљинама и кошуљама. Има их и на појасевима. Традиционални костими представљени на изложби су умањене копије одеће коју је израдила Антонија Велева 80-их година прошлог века. Код нас је она радила као рестауратор, дакле, бавила се овом врстом рада. За костиме је црпела идеје из путописа Феликса Каница, чувеног путешественика, етнографа, историчара и географа. Као инспирација су му послужила и платна великог сликара Ивана Мрквичке. Неке детаље и податке о традиционалној одећи Бугарке нашла је у радовима Марије Велеве, једног од водећих етнографа који су радили у тој области. На изложби су приказане ношње са кецељама, хаљине и саја ношње (карактеристичне за шопски крај), а исто тако и традиционална одећа коју су некада носили у Плевенском, Софијском, Старозагорском крају, на североистоку Бугарске, Родопском крају, у Банском и другим деловима земље. У сваком излогу имамо лутке одевене у копије некадашњих ношњи, изложили смо и оригиналне везове.“

Снимка
По први пут посетиоци могу да виде реконструкцију тзв. сокаеног забрађивања. Сокај је врста накита за главу који су некада носиле удате жене у Габрову, Трјавни, Великом Трнову, Севлијеву, Килифареву и њиховим околинама. Накит који је налик дијадему чине дрвена подлога и бела марама која је богато украшена везом. И још: ту је и накит познат под називом кржилото са металним украсом, најчешће су то мале кованице. Према неким истраживачима, сокаено забрађивање корене вуче из племићко-владарских ношњи из доба Другог бугарског царства. Реч је о накиту који свекрва даје млади, дакле, он симболизује континуитет између старе мајке и младе жене која улази у тај дом. Што је фамилија младожење имућнија, то ће већи бити и накит који се ставља приликом забрађивања.

Снимка
„Девојачко забрађивање је такође лепо, али није толико шарено и богато колико је, рецимо, оно кад је жена удата. Друго што посетиоци могу видети на изложби јесте вез на кецељама – то су обично везови карактеристични за кецеље. Поред тога, имамо и везове које се користе углавном за кошуље, предео око груди и рукава, а исто тако и за хаљине.“

Наравно, празничне ношње су биле богатије украшене везовима и орнаментима, а девојке су облачиле хаљине и кошуље које су саме извезле и хватале се у коло…

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: БГНЕС и Венета Павлова


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Галерија

Више из ове категориjе

Уметничка галерија усред шуме

Уметничка галерија усред шуме – тако пролазници описују чесму са сјеницом крај пута у близини родопског села Конче код Момчилграда. Њену изградњу је 1985. године започео отац Јусеина Јусуфа, а након што је, само годину дана касније, умро, пројекат је..

објављено 22.12.24. 13.00
Проф. Бетани Хјуз

Проф. Бетани Хјуз: Бугарска је веома посебно место

У амбасади Бугарске у Лондону проф. Бетани Хјуз представила је одломке из своје нове серије „Блага Бугарске” коју емитује Би-Би-Си. Проф. Бетани Хјуз ауторка је две епизоде ​​„Блага Бугарске” из документарног серијала „Трагање за благом” који се..

објављено 22.12.24. 11.05
Ген. Директор БТА Кирил Валчев уручује Велику награду Златни ритон за анимирани филм редитељу Анрију Кулеву.

Додељене награде на фестивалу „Златни ритон“ у Пловдиву

На 28. издању Фестивала бугарског документарног и анимираног филма „Златни ритон“ тријумфовали су анимирани филм „Бело раме за црног човека“ редитеља Анрија Кулева и документарни филм „Жеља Гери“ у режији Тонислава Христова. Анимација је освојила и..

објављено 20.12.24. 10.26