Један од најочекиванијих и најлепших догађаја у нашем животу је рађање детета, долазак новог живота на свет. Људи који се свакодневно налазе на извору новог живота свој дан, 21. јануар, у Бугарској обележавају од 1951. године.
Поводом празника примаља разговарали смо са специјалистом гинекологије и акушерства професором Виктором Златковим. У интервјуу радију Бугарска проф. Златков је одговорио на питање који је реални број порођаја и рођене деце за 2016. годину:
„Што се броја рођене деце тиче могу рећи да нема неке приметне разлике у односу на претходну годину. Болница за гинекологију и акушерство „Мајчин дом“ у Софији је и даље лидер по броју порођаја. Тако, рецимо, прошле године је на њој свет угледало 4.066 беба у односу на 3.971 у 2015. години. У целини гледано, коментари у медијима који нас упозоравају на пад наталитета не одговарају истини. Разлика у поређењу са претходном годином је 600-700 новорођенчади што је једна нормална разлика. Ако су се прошле године родиле 61.764 бебе, ове године је њихов број 61.100. Али овде морамо узети у обзир то да у многим породилиштима пријаве беба касне, најчешће због одмора, епидемије грипа и сл. Осим тога, добар део бугарске деце рођене у иностранству у Бугарску долазе крајем фебруара или почетком марта да би их родитељи уписали у евиденцију држављана Републике Бугарске. Дакле, у најгрубљим цртама можемо рећи да је број новорођенчади ове године скоро па на прошлогодишњем нивоу.“
Када је реч о феномену „деца рађају децу“ на који је друштво посебно осетљиво, он такође има своје објашњење:
„Што се тиче тога колико младост може да буде негативан фактор, могу да вам кажем да ово није појава од јуче. То је одувек постојало, није никаква тајна. Током свог 40-годишњег стажа најмлађа породиља коју сам примио била је 11-годишња девојчица, док је настарија имала 48 година. То се догодило у годинама пре 10. новембра 1989. године. Дакле, овај феномен данас није неки изузетак. Беспорно, данас је друштво много осетљивије, а информације су доступније него икад. Али дотични феномен има неколико страна. Једна од њих је повезана са етничким особинама карактеристичним за одређене заједнице за које су рани бракови део њихове традиције. У Бугарској се то односи првенствено на ромску заједницу, али у целини гледано, у јужним земљама то није нешто необично. Друга страна тог феномена су нежељене трудноће које су се десиле због непознавања контрацепције или интеракције контрацептивних пилула. На трећем месту су патријархалније породице које занемарују забране што неретко води до грешака које понекад имају фаталне последице пошто родитељи нису спремни да се брину за дете. Све у свему, потребно је да се тај феномен сагледа у целини, али ми не подржавамо идеју да деца рађају децу јер дечји организам није спреман на то.“
Али најбитније је да родитељи буду у могућности да обезбеде нормалне услове живота како би им дете одрастало срећно, задовољно и вољено. Деца су срећа, али и велика одговорност.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Кукерски празник који се у Широкој Лаци одржава прве недеље марта обележава крај зиме и почетак пролећа. Тог дана, уз звуке звона и клепетуша, изводи се обред истеривања зла. По традицији, кукери, познати као песјаци, обилазе домаћинства..
Талентовани млади уметник Недислав Пеев, са дијагнозом 90% аутизма, од данас има своју сопствену галерију у Добричу. Захваљујући непрестаној борби његове мајке Камелије Тодорове, овај младић је сада званично уписан као "уметник" у Агенцији за..
За Бугаре је 1. март је одвајкада посебан дан. Некада се тај дан дочекивао уз пуно традиционалних обреда и обичаја. Неки од њих су и данас живи, а други – помало заборављени. И дан данас 1. марта, на празник Баба Марта, уз речи „Да сте..
По први пут у Бугарској, вечерас од 19 часова, Софији ће осетити чаролију правог Венецијанског карневала. Гости Војног клуба имаће јединствену прилику..
Прошле су четири деценије од најдужег залеђивања Дунава, које памте становници бугарских градова на његовим обалама. Давне 1985. године, река је била..
Према најновијем извештају Евростата, Бугарска је забележила највишу стопу наталитета у Европској унији током 2023. године, са просеком од 1,81..