Међународни цензус птица водених станишта одржава се од 1967. г. и један је од најстаријих програма праћења стања животне средине и природе у целом свету, у којем учествује више од 15.000 пописивача. Изводи се истовремено и синхронизовано у целој Европи и Северној Африци када се птице најмање крећу што гарантује њихово максимално тачно бројање. Подаци се након пописа сабирају у виду националног извештаја и шаљу у светску базу података коју одржава организација Wetlands International. Бугарска је омиљено место за зимовање многих водених птица. Међу њима има и птица водарица које се налазе на светској Црвеној листи угрожених врста. Попис даје оцену стања популација водених птица и станишта где оне зимују. Део тих станишта je умрежен у  еколошки програм Натура 2000. У Бугарској 41. зимски попис водених птица одржан је од 13. до 15. јануара. Учествовао је 41 тим експерата и волонтера из Бугарског друштва за заштиту птица, Извршне агенције за заштиту животне средине, Регионалних инспекција за животну средину и воде, из многих ловачких друштава као и представници невладиних организација.

Свилен Чешмеџијев, координатор пописа из Бугарског друштва за заштиту птица прича о начину на који је бројање протекло:

„Наше екипе и волонтери који су нам се придружили, радили су у изузетно тешким условима. Успели смо да обиђемо више од 200 мочварних зона које обухватају дунавско и црноморско приобаље, пуно хидроакумулација, мрестилишта риба, река. Пописани број водених птица био је већи него ранијих година. Узрок томе су вероватно изузетно ниске температуре у северној Европи. Због тога су се птице из средње Европе преселиле у Бугарску.  На основу 80 % обрађених података можемо утврдити да је средином јануара у нас зимовало 700.000 птица водарица. У околини Бургаса, Шабле, Дуранкулака и Варне пописано је 400.000 лисастих гусака (Anser albifrons) и око 44.000  гусака црвеновољки (Branta ruficollis). То је врста која је угрожена у целом свету, а њена популација скоро у потпуности зимује у Бугарској, па је на нама велика одговорност да је заштитимо. Међу важнијим опажањима на нашем путовању по мочварним зонама је велика концентрација дивљих гусака (Anser) у подручју Бургаса, међу којима је било и малих гусака (Anser alfibrons) и једне белолике гуске (Branta leucopsis). Пописали смо и ружичасти фламинго (Phoenicopterus roseus) у источним Родопима као и рекордан број белоглавих патки (Oxyura leucocephala) у нетипичном за њих подручју – хидроакумулацији Розов кладенец (Ружичасти бунар)“ – каже Чешмеџијев.

Међу интересантнијим локалним врстама у Бугарској су кудрави несит (Pelecanus crispus),  светски угрожена врста, која се на нашем поднебљу гнезди једино у језеру Сребрна и на острву Персин (речној ади на десној обали Дунава), орлови белорепани (Haliaeetus), жутокљуни лабудови (Cygnus columbianus), ушати гњурци (Podiceps auritus), патке гогољице (Netta rufina) и патке њорке (Aythya nyroca), морски вранци (Phalacrocorax aristotelis), црвеноглави гњурци (Emberiza auritus) и многи други. Велики део птица водарица које су објекат овог пописа уживају статус угрожених или заштићених врста у целом свету, па је стога битно знати какав је њихов број без обзира да ли су у Бугарској или некој другој земљи, као и подручја где зимују зато што неке од тих мочварних зона нису заштићене и птице лако постају жртва ловаца и ловокрадица.

Истраживање стања птица зимовалица нарочито је важно у контексту теме о климатским променама која је актуелна свугде у свету и која се тиче сваког од нас. На многим локацијама откривене су птице у стању исцрпљености као и такве које је требало једноставно спашавати како не би угинуле. „Резултати пописа могу се интерпретирати и као индикатор промена у клими и средини која нас окружује“, рекао је на крају Свилен Чешмеџијев из Бугарског друштва за заштиту птица.

Превод: Ана Андрејева