Уочити добре ствари и лепоте домовине свакако није тешко. Али одлучити се на одлазак у потпуно непознату државу је у сваком случају велики изазов. Зашто се неки странци опредељују за живот у Бугарској, шта им се овде допада. Да на ово питање одговори конкретно за себе замолили смо Аво Мбру (Awo M’brou). Рођена је у Акри, главном граду Гане у коме је провела детињство. Било јој је седам година када се са родитељима преселила у Велику Британију где је завршила средњу школу и колеџ. Накратко је била волонтер у једној добротворној фондацији. Затим је решила да студира медицину.

Аво прича шта ју је довело у Бугарску.

Сада је Аво на првој години Медицинског универзитета у Пловдиву. По завршетку образовања не намерава да се задржи на неком одређеном месту. Желела би да борави у више земаља, није искључено и да се врати у Африку, али нада све жели да прошири свој видокруг.

Док је још ту, питамо је шта јој се допада у нашој земљи?

„Пловдив је веома леп град. Сунчан, пун пријатних и интересантних места за шетњу и обилазак. Град је добро уређен кад су у питању потребе студената. Када сам се настанила овде,  посетила сам овдашњу цркву верске заједнице којој припадам где сам нашла нове пријатеље. Допада ми се то што се осећам заштићеном. Можемо, рецимо, да са пријатељима останемо напољу да касне вечери и нико нас не узнемирава. То је стварно дивно“.

Аво још није у стању да каже које је њено омиљено место али то је тако зато што због предавања и вежби на универзитету нема много слободног времена. Када би јој се указала прилика да путује по земљи, желела би да оде на море и посебно у Варну.

Шта мисли о Бугарима?

„Досада сам срела неке веома занимљиве људе. Наравно да увек имаш трунчицу сумње када си странац, али су људи у принципу веома симпатични. Срела сам и такве који се нису односили добро према мени, али то се може десити свугде у свету. Многи од вас када сретну неког ко долази из неке далеке земље резервисани су и желе сазнати зашто је тај странац дошао у њихову земљу. Мислим да Бугари треба да се навикну на идеју да ће странци живети у њиховој земљи.“

А када заврши образовање и оде из Бугарске, Аво зна да ће се неког дана вратити овде зато што је део живота провела ту, зато што ће овде имати пријатеље, а и земља ће оставити утиске на њу.

Ево шта каже онима који се још колебају да ли да посете нашу земљу:

„Једноставно се одлучите на то и немојте имати предрасуда. Када дођете овде будите слободоумни, али не очекујте од овдашњих људи да деле ваша мишљења и да буду попут вас. Упознајте различиту културу и оставите ту делић себе.“

Превод: Ана Андрејева