У историји бугарске спелеологије 2017. ће остати новим знаменитим рекордом. Откривена је нова најдубља пећина на територији Бугарске. Прво место већ припада пећини Колкина дупка (у преводу: Колкина рупа) која се налази недалеко од села Зимевице у општини Своге и дубока је 408,5 метара. 1. фебруара спелеолози су на свом сајту објавили следеће: „До јуче је Рајчова рупа са својих 387 метара била најдубља пећина код нас, али је данас она осванула у шоку да треба да преда дуго чувани пехар првенства зимевишкој лепотици“.

Заслужан за то је спелеолошки клуб „Под РъБъ“ (на бугарском то је игра речи – РБ је скраћеница за Републику Бугарску, а реч „ръб“ се преводи као „руб“, „ивица“ илити отприлике „Испод руба Бугарске“). Клуб је званично основан 2007., али у ствари постоји већ више година, откако су се пријатељи из детињства удружили у жељи да развијају спелеологију не само код нас, него и ван предела земље.

Први пут његови чланови су посетили Колкину рупу пре десет година, када су забележили дубину од свега 85 метара. Међутим, две године касније спелеолози су приметили нову вертикалу која их је одвела у дотле непознати део пећине. Они нису ни претпостављали да ће се постепено пред њиховим очима разоткрити бројна језера са пећинским драгуљима, меандрима, дендраријумима и рекама: „Огромно бајно царство!“ – кажу спелеолози. Данас је мапирано свих 408 метара пећине Колкина, а на сајту клуба можете да прочитате: „Честито, пријатељи и другови спелеолози, прошли смо 400-ти метар! Тотално дно нисмо стигли, предстоји истраживање много нових делова, све напред и надоле!“

Спелеолог Павлин Димитров прича о првим корацима који су довели открићу, а начињени су сада већ далеке 2009.:

- Тада је нас провоцирала чињеница да смо све време у пећини осећали како однекуд вуче промаја, што је нас убедило да треба да наставимо са радом. Пошто смо у два наврата истражили старо дно Колкине рупе, успели смо да пронађемо и нови меандар на крају којег смо приметили вертикални ходник дуг 40-ак метара, али је нас на дну спречило једно сужење. Рад на његовом проширењу потрајао је 5 година. А после сужења открили смо велику пећину са три узастопне дворане. Назвали смо их: „1. јануар“, „2. јануар“ и „Церово“.

Истраживање и мапирање Колкине рупе потрајали су скоро осам година. То је био тежак рад у изванредно неповољним условима – полупреплављеним галеријама, уским вертикалама и пролазима. Самофинансирање такође није било лак задатак, али су спелеолози захвални фирмама које су им обезбедиле део опреме, без које истраживање пећине би потрајало више година. Независно од тешкоћа Павлин Димитров је задовољан:

- Колкина је Колкина! – ускличе он и додаје: Не личи ни на једну другу пећину у свету. У њеном доњем делу налази се тзв. „бисерна“ дворана изнад малог водопада. Тамо смо открили 4 бисера величине кликера, као и „џепове“ у стењу где се крије бисер ситан попут шећера! Исто тако овде се могу видети наслаге које смо назвали „Мелнишке пирамиде“. Оне су обликоване деловањем воде која „разједа“ глину стварајући конусе на којима као да су стављени мали каменчићи. На тај начин су се формирале и глинене пирамиде.

Према спелеолозима из клуба „Под РъБъ“ Колкина рупа поседује велики потенцијал и крије тајне које још нису разоткривене и није немогуће да ускоро побољша властити рекорд најдубље пећине у Бугарској!

Превод: Александра Ливен