Стање медија код нас изазива све више питања. Нејасно власништво и интереси којима служи немали број медија уништава поверење људи у њих. Зато кампања „Ремисија вести“, коју је иницирала група младих људи, долази као одговор на мноштво случајева некоректног или манипулативног извештавања о вестима и људским судбинама којег у етеру има напретек.
Више о идеји испричао нам је њен иницијатор Венелин Добрев:
Циљ нам је да гледаоци буду захтевнији и боље информисани. Да се не мире са оним што им се нуди, а када им се све оно што виде на телевизији згади, да промене канал. Веома је важно рећи да није у питању извештавање о негативним догађајима него начин на који се о њима извештава. Када се догодила трагедија у селу Хитрину, наишао сам на две репортаже које су ми привукле пажњу. У једном случају је дописник одбио да оде на лице места и упита људе, а у другом су дописници радили супротно – одлазили људима, причали са њима и узнемиравали их. Жеља нам је да дођемо до тренутка када ће неки гледалац који види да се то дешава одмах променити канал или једноставно искључити телевизор. Ако то уради довољан број људи, телевизија ће променити своју политику и начин извештавања. Јер су сви репортери људи чије плате зависе од рејтинга. У тренутку када гледано и тражено није шокантна репортажа или неизбежна сензација, уверен сам да ће се вести променити. Понуда се мора прилагодити тражњи.
Кампања је покренута у августу 2016. године апелом свим медијима да емитују једну емисију вести у којој ће присуствовати само позитивне вести. Данас, 8 месеци касније, једна од водећих телевизија у области вести се одазвала том апелу и сваке недеље ће емитовати по једну такву емисију. То би требало да учине и друге телевизије. Рад новинара који ће припремати ову емисију неће бити узалудан – биће користи како лично за њих, тако и за рејтинг медија у којем раде.
Да би човек био добро информисан, он мора бити медијски писмен. Мора знати да разликује лажне од заиста важних вести. Јефтине сензације не смеју одвраћати пажњу читалаца и гледалаца од суштине водећих тема. Медији све више пренебрегавају своју главну друштвену функцију – да тачно и беспристрасно информишу, а више рачунају на своју забавну функцију. То се сматра нормалним и привлачи пажњу све мањег броја људи. Ако човек своје свакодневне проблеме замени мукама кроз које пролази неки од нових заредом учесника реалитија, ти проблеми не нестају него се њима додаје још један – завист. А она, као карактерна црта наше народне психе је у основи великог дела наших проблема као друштва. Један од начина да то превазиђемо јесте управо присуство више позитивних вести и добрих примера у емисијама и интернет простору. Увек ће бити незадовољних због туђе среће, због туђег успеха, али када медији причају о тој срећи и успеху, они ће успети да себи врате део изгубљеног поверења.
Превод: Албена Џерманова
Фотографије: лична архива
Мужјак црног лешинара, који је пуштен у природу у оквиру пројекта реинтродукције ове врсте, пронашао је своју партнерку, за коју се претпоставља да потиче из колоније црних лешинара у Националном парку „Дадија“ у Грчкој. Радосну вест о новом пару у..
Након што су сличне акције спроведене у Хрватској, Грчкој, Румунији, Словенији, Северној Македонији, Црној Гори и Босни и Херцеговини, четири организације у Бугарској позвале су грађане да 13. јануара не купују у великим трговинским ланцима због..
Светски дан радија – 13. фебруар, ове године је посвећен климатским променама. Овај избор није случајан – према Париском споразуму, 2025. година означава прекретницу у борби против климатских промена, ако човечанство жели да испуни дугорочни циљ и..
По први пут у Бугарској, вечерас од 19 часова, Софији ће осетити чаролију правог Венецијанског карневала. Гости Војног клуба имаће јединствену прилику..
Прошле су четири деценије од најдужег залеђивања Дунава, које памте становници бугарских градова на његовим обалама. Давне 1985. године, река је била..
Према најновијем извештају Евростата, Бугарска је забележила највишу стопу наталитета у Европској унији током 2023. године, са просеком од 1,81..