Која је веза између археологије, астрономије и екологије? Одговор на то питање може да нам врати национално самопоуздање, а дају га чланови „Радионице из астрономије“ коју организује Физички факултет Софијског универзитета „Свети Климент Охридски“. Мартовска предавања посвећена су бугарском раду у најзначајнијој у свету стручној лабораторији ЦЕРН, а теме су: „Археологија свемира“, „Јарке плаве променљиве – џиновске звезде“ и „Глобално загревање и глобално решење“.
По речима Ивајла Станева – организатора радионице, заједничко у њима је бугарско учешће у научним пројектима у сфери атомске физике, астрономије и геофизике.
„Археологија свемира“ истражује прошлост Васионе и теорију великог праска из којег се претпоставља да се формирала такозвана „примарна супа“. Њене компоненте су елементарне честице, какав је и Хигсов бозон, прецизира доцент Венелин Кожухаров, један од еминентних бугарских физичара који су радили у ЦЕРН-у:
- Засада, наставља он, располажемо поузданим подацима да у свемиру постоји материја која приморава галаксије да се међусобно привлаче – то је „тамна материја“. Она чини 25% свемира. Међутим, чудније је то што је остали садржај свемира енергија која одбија галаксије – такозвана „тамна енергија“ која пак чини 70% њега. Тако да не завршава се све Хигсовим бозоном, али је он важан корак на путу изградње једног потпунијег модела свемира и његове будућности.
О узроку због којег астрономија испољава посебно интересовање за јарке плаве променљиве, које експлодирају у супернове прича Ганчо Ганчев, докторант Катедре за астрономију. „Почетак је ставио сам Едвин Хабл – прецизира он – а посматрања у Бугарској почињу 80. годинама ХХ века и настављају се до данас.“
- Све то нам помаже да откријемо тајну еволуције свемира, али исто тако и настанак елемената који нас граде. Ми се састојимо од звезданих елемената! На пример, наша крв садржи гвожђе, а оно је формирано управо у недрима супернова. Као што је рекао Антоан Лавоазје: „Ништа се не губи!“
Међутим, Лаовоазјеове речи не бисмо користили када је у питању глобално загревање. На питање да ли постоји глобално решење проблема, лектор Тихомир Димитров, магистар на катедри астрономије, даје категоричан одговор:
- У ствари, решење постоји, али оно зависи од сваког од нас и то тачније од влада у светским размерама. Потребне су конкретне мере у борби против загађења животне средине угљендиоксидом. Чињенице сведоче да је његов ниво у атмосфери у сталном порасту и концентрација већ достиже критичне бројке. Проблем се погоршава и то брзим темпом, наводи Тихомир Димитров.
Више о бугарском доприносу светској астрономији ћете сазнати у оквиру радионице. Лекције се одржавају сваког четвртка у згради Физичког факултета, а врата су отворена за све, независно од старости и образовања. А враћајући се Лавоазјеу, можемо рећи: Ништа се не губи, нарочито када се односи на допринос науци.
Превод: Александра ЛивенДанас ће у свечаној сали Председништва Бугарске, у 11.00 сати, потпредседница земље Илијана Јотова представити зборник „Азбука. Језик. Идентитет.“ Реч је о зборнику радова са Другог међународног форума о ћирилици, који је 2024. г. одржан на..
Фрол и Фросија су најновији становници Парка за медведе у близини Белице, саопштено је из Фондације „Четири шапе“, која са Фондацијом „Бриџит Бардо“ газдује парком. Седмогодишњи брат и сестра су у Бугарску стигли из заштићеног уточишта за медведе..
Налази из Варненске некрополе из бакарног доба, укључујући и најстарије обрађено злато на свету, изложени су у Општинском музеју у Букурешту, саопштио је Регионални историјски музеј у Варни, а пренела је БТА. Изложба " Путовање даље: Древни..
Од 8. до 10. новембра у бугарском зимском центру Банском одржаће се еко камп којим ће бити финализован пројекат „Зелено и одрживо“, реализован уз подршку..
У Бугарској је стопа наталитета смањена за 33% за три деценије. Број живорођене деце 1994. г. износио је 79.442, док је 2024. регистровано 53.428 беба...
Од 7. до 9. новембра Софија Тех Парк у бугарској престоници ће бити домаћин десетог издања CASSINI Hackathons & Mentoring, који организују ЕК и..