Шта је то сунчани часовник? Како су наши древни преци мерили време – часове, дане, месеце? Одговор на та питања ће научити свако дете ако 16., 17. и 18. марта сврати у радионицу Историјског музеја у граду Ћустендилу. Музеј приређује слична занимљива предавања већ трећу годину заредом и разоткрива малим посетиоцима тајне спремања хлеба, ређања античких мозаика или израде опанака. Када уђу у музеј деца не увек разуме шта виде, а активности у Музејској радионици за децу и радознале одрасле помажу малишанима да схвате намену експоната на веома интересантан начин.
Више о тој иницијативи сазнајемо од Мирославе Таскове из Ћустендилског музеја:
„Теме које бирамо за дечје радионице посвећене су неком историјском догађају или пак традиционалном празнику који је везан за нашу музејску поставку. Овога пута нас је провоцирао празник Ћустендилско пролеће који обележавамо 21. марта. Он је везан за дочек пролећа и једини је те врсте у Бугарској. Обележава се само у нашем граду и тада се изводе традиционални обичаји који су опстали на нашем подручју још из доба Трачана. Повезали смо 21. март с даном пролећне равнодневице и цикличним понављањем сезона, ређањем дана и ноћи, као и са неопходношћу мерења времена која датира из древног доба.“
У музеју деца ће покушати да разоткрију тајне једног од најдревнијих календара у Европи који се чува у Ћустендилу и стар је више од 6.000 година. Пронађен је за време истраживања археолошког објекта у пределу Чардака код села Слатино крајем 90. година ХХ века. Он је израђен на умањеном моделу пећи:
„Ти глинени модели су веома карактеристични за камено-бакарно доба. Предмет је са урезаним знаковима. Држак му је зооморфна фигура, а на његовој основи је приказана таблица за коју научници тврде да је у ствари лунарно-сунчани календар, јер показује дане лунарног месеца и месеце у години“, објашњава Мирослава Таскова.
У античкој Пауталији (насељу које је у древности постојало на подручју савременог града Ћустендила) археолози су пронашли велико постоље сунчаног часовника од гранита. Сам часовник није сачуван, али се његово постоље данас налази у дворишту музеја. По свему судећи сунчани часовник је био у облику хемисфере и био је уграђен у зид неке јавне зграде.
Гђа Таскова наставља своју причу:
„На постољу постоји натпис захвалности с лепим порукама. Он је израђен од архитеката зграде. Претпоставља се да је та зграда била базилика Пауталије која је изграђена у доба владавине цара Хадријана од 117. до 138. године, или нека друга базилика, везана за царев култ у римско доба. Данас у центру Ћустендила, испред зграде општине можете видети реплику тог сунчаног часовника.“
Дакле, мартовске вежбе у музеју помажу деци да упознају једно од великих открића човечанства – мерење времена:
„Ове године у радионици израђујемо сунчане часовнике од беле глине. Правимо хемисферу, оштрим предметима цртамо бројчанике и 12 бројки. У центру стављамо казаљку. Деца сазнају да сунчани часовник мери време померањем сенке коју сунце у свом сталном покрету баца на казаљку. Израђујемо и календаре од смеђе глине. Правимо само плочицу, јер се она лакше даје малишанима, а преко ње цртамо 30 квадратића са урезаним усправним и вертикалним линијама. Ти квадратићи са различитим бројем линија показују месечеве мене. Остављамо један празан квадратић за означавање младог месеца.“
Узбуђење у радионици је велико: радосна су и деца, а и њихови учитељи:
„Право је задовољство да мислиш о деци и да радиш са њима. На тај начин и ми одржавамо оно дечје у себи. То су веома искрени односи одраслих са малишанима – ми им дајемо жељу да усвоје наша знања, а од њих добијамо добру емоцију задовољства са којим уче нове ствари.“
Бугарска православна црква данас слави успомену на свете бесребренике и чудотворце Козму и Дамјана, браћу из Асирије, који су живели у IV веку. Њихов отац, пореклом Грк, умро је рано, а мајка Теодотија, хришћанка, васпитавала их је у духу хришћанских..
Данас се навршава 165 година од рођења академика Александра Теодорова-Балана, првог теоретичара бугарског књижевног језика, фонетике и граматике. Балан, који је рођен 1859. године у селу Кубеј у Бесарабији, своје школовање је започео у Болградској..
Бугарска православна црква 26. о ктобра слави успомену на светог великомученика Димитрија Солунског, који се сматра једним од највећих светитеља у Православљу. У нашој традицији, његово име се везује за обнову Другог бугарског царства током XII..