Свако од нас може да стекне представу о томе како је некада изгледао центар Софије, да завири у свакодневни живот становника бугарске престонице, те сазна како су се они осећали у годинама после Ослобођења Бугарске. Све то можемо видети на изложби под називом „Софија у зори слободе“ коју је Регионални историјски музеј (РИМ) у Софији приредио поводом обележавања 139 година од Ослобођења Бугарске од турске владавине. Њен циљ је да становницима и гостима града покаже како је крајем 19. века изгледала бугарска престоница. Посетиоци музеја могу да виде 22 акварела аустријског сликара Јозефа Обербауера који је бивши радник Софијског катастра. Обербауер је уписао Факултет инжењерских наука, а затим и ликовних уметности у Аустрији, али пошто је одустао од студирања у домовини, одлучио је да своју срећу опроба у Бугарској. Више појединости о изложби открила нам је Маријана Маринова која је задужена за научну и изложбену делатност.
„На тим платнима видимо једну несталу Софију такву, какве већ дуго нема. Гледаоци могу да виде типичне ношње из тог доба. Неки од насликаних призора су одавно нестали. Такви су, рецимо, Сахат кула, Златарска чаршија. Сливнишки хан, све су то места којих се сећамо захваљујући радовима Јозефа Обербауера.“
С друге стране, многа од места приказаних на сликама Обербауера пажљиви гледалац може да препозна и данас у Софији. Сликар је веома реалистички приказао људе и живот у главном бугарском граду. Тако, рецимо, на Касапској чаршији трговци седе пред својим радњама, а иза њих месо окачено о куке виси у излозима.
Ово је драгоцена информација о прошлости Софије која је сачувана у радовима Обербауера. Та изложба побуђује радозналост младог нараштаја који жели да се изблиза упозна са историјом свог града. Из тог разлога смо били радознали да сазнамо који су будући пројекти и планови музеја? И хоће ли организовати изложбу на којој ће поред радова на којима је овековечена некадашња Софија бити изложене и фотографије данашње Софије?
„Имали смо такву идеју, али нам је време за реализацију ове изложбе било ограничено. А све то захтева једну доста дугу припрему, уз избор различитих тачака гледишта и специјалне фотографске вештине. Било би лепо да се сличан пројекат представи не само на изложби него и у облику албума, каталога. То нам је концепција.“
Изложба ће трајати до краја месеца марта. На њој посетиоци музеја поред осталих предмета имају прилику да виде и самовар и сабљу Панајота Хитова које му је руска команда дала на поклон за лични допринос у Руско-турском рату. Заинтересовани посетиоци такође могу да виде предмете које су израдиле и продавале занатлије на Златарској чаршији.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: РИМ-СофијаБугарска православна црква данас слави успомену на свете бесребренике и чудотворце Козму и Дамјана, браћу из Асирије, који су живели у IV веку. Њихов отац, пореклом Грк, умро је рано, а мајка Теодотија, хришћанка, васпитавала их је у духу хришћанских..
Данас се навршава 165 година од рођења академика Александра Теодорова-Балана, првог теоретичара бугарског књижевног језика, фонетике и граматике. Балан, који је рођен 1859. године у селу Кубеј у Бесарабији, своје школовање је започео у Болградској..
Бугарска православна црква 26. о ктобра слави успомену на светог великомученика Димитрија Солунског, који се сматра једним од највећих светитеља у Православљу. У нашој традицији, његово име се везује за обнову Другог бугарског царства током XII..