Иван Салгадо Лопес пружа руку у знак поздрава, на лицу му се појављује искрен и шармантни осмех у коме као да се огледа сунчана Шпанија. Студент је друге године на Националној спортској академији у Софији.

Али како тврди његов предавач шаха Радислав Атанасов он није обичан студент:

„Он није студент као и сви остали – он је светски топ спортиста. Налази се на другој-трећој позицији листе шахиста у Шпанији. Није попут других и зато што од 4 године живи у Бугарској, већ пристојно говори бугарски, познаје нашу културу, па му се Бугарска чак допада више него нама, Бугарима.“

Иван не гледа на себе као на неку знаменитост, упркос својој досадашњој успешној реализацији, нити се осећа опседнутим шахом. Тврди да у животу мора бити времена за све. Скромно каже за себе да није добар шахиста зато што је обдарен, већ зато што лако памти информацију и уме да је користи. Али резултати говоре сами за себе: 2005. г. му је додељена титула FIDE мајстора, интернационални мајстор је постао 2007, а од 2008. је интернационални велемајстор.

У задње две-три деценије на хиљаде младих Бугара је отишло да студира на Западу, док је Иван решио да из Шпаније дође у Бугарску:

„Доста сам путовао по свету. Тамо где живиш, неретко ти се неке ствари не допадају, па мислиш да је другде сигурно много боље. То није тачно. Бугарска ми се јако допада. Овде се осећаш слободан, можеш да чиниш мал те не све што ти је воља. Није тако у неким другим државама као што су Немачка и Енглеска рецимо, тамо све иде по плану. Уколико не поштујеш тај план, наићи ћеш на велике тешкоће - ако си спортиста и учествујеш у такмичењима, имаћеш проблема са датумима полагања испита, па је могуће и да не успеш да дипломираш. У Бугарској се са предавачем једноставно договараш када да се јавиш на испиту и проблем је решен, јер је овде спорт на цени. Природа вам је прелепа – и море, и планине. Односи међу људима овде су прекрасни. Баш тако нешто није ми се догодило у некој другој земљи“.

Бугарски језик учи у ходу:

„Учио сам ваш језик сам. Доста ми је помогла моја девојка која је Бугарка. Вежбао сам језик са таксистима. Често сам користио таксије, па сам разговарао са возачима. У једном тренутку сам решио да уложим мало више напора на изучавању вашег језика, па сам себи рекао: „Национална спортска академија је идеално место за то!“, каже Иван и наглашава да је изузетно задовољан својим избором:

„Многи уче само да би дошли до дипломе. Мене то не занима. Ја сам шахиста, велемајстор. Шахисти обично играју до своје 45. године, а ја сада имам 25. Очекује ме дуга каријера и диплома ми није никакав проблем. Желим једноставно да се развијам као личност, да научим нове и интересантне ствари. На Националној спортској академији има пуно занимљивих дисциплина које помажу обогаћивању опште културе. Учи се биохемија, биомеханика, анатомија, психологија. Учим као индивидуални студент 2 месеца у години, понекад је студирање веома интензивно и пада ми тешко.“

Као шахиста високог ранга Иван каже да у Бугарској има довољно достојних ривала са којима вежба:

„Најчешће вежбам са Иваном Чепариновим. Он је веома класни играч, велемајстор с ким ми је задовољство да играм. У Шпанији немам с ким да вежбам. У том погледу овде, у Бугарској је много боље.“

На питање с ким му је било најзанимљивије да игра, он отворено каже:

„Када губиш игру, не би рекао да ти је баш занимљиво. Али када вежбам са Иваном Чепариновим, стварно ми је јако интересантно. Свако од нас има друкчији поглед на игру и зато увек неко научи нешто ново од другога. Никада раније нисам имао такве односе са неким другим шахистом – већ три године вежбамо, гледамо партије шаха заједно, коментаришемо“.

Иван каже и то да они који се баве осталим спортовима ослобађају напетост, док га шахисти нагомилавају:

„Они који се професионално баве шахом нагомилавају напетост и треба да се је ослободе на неки начин. Ако играш шах у току 7 сати, осећаш се потпуно исцрпљеним. После такве партије морам да легнем и због превелике психичке напетости не мичем се бар сат времена. А ослобађању напетости помажу играње фудбала, трчање и неке друге физичке активности.“

Превод: Ана Андрејева