Технолошка револуција, економска криза и растућа улога социјалних мрежа су међу главним изазовима са којима се суочавају традиционални медији. Да би подстакао дијалог у вези са овом темом Медијски програм за Југоисточну Европу Фондације „Конрад Аденауер” је 28. марта у Софији организовао Међународну конференцију на којој су учествовали новинари, научници, представници медија и институција 12 држава. Повод је била презентација истраживања модерног новинарског образовања у којем је учествовао 531 студент из Бугарске, Румуније, Србије, Хрватске и Албаније.
Већ десет година Медијски програм подржава независно и квалитетно новинарство у Југоисточној Европи као важну претпоставку за развој демократије у региону. Више о истраживању испричао нам је директор тог програма Кристијан Шпар:
„Новинарско образовање у Југоисточној Европи стиче се углавном на универзитетима који су, међутим, фокусирани на теорију. Спровели смо истраживање међу студентима из региона и они су јасно изјавили да им је потребно више практичне наставе и техничке опреме за медијску обуку. То је изазов за универзитете, па и не само за њих. Потребан нам је снажнији дијалог међу универзитетима, медијима и владама како бисмо реформисали образовање из области новинарства.”
Истраживање показују тенденцију феминизације новинарске професије. Који су други важни закључци спроведеног истраживања сазнајемо од менаџера за комуникације Медијског програма и уредника издања Мануеле Златеве:
„Занимљив резултат је што 34% испитаника жели да студира новинарство јер је то њихова сањана професија. Исти је проценат оних који студирају новинарство да би се ангажовали политичким темама и темама од друштвеног значаја. Другим речима, имамо доста идеалистичку представу о новинарској професији. С друге стране, на питање да ли желе да остану да раде у тој сфери, 50% испитаних студената одговара да би више волели да се професионално остваре у сфери ПР-а или тамо где им се укаже прилика за запошљавање. Што се тиче Бугарске - 60% студената жели да остане у овој професији што јесте добар резултат у односу на остале земље у региону.”
Често студенти много боље од својих предавача познају нове технологије, али задатак предавача је да их науче високим професионалним стандардима којих све чешће нема у савременом “copy/paste” новинарству. Према др Јонили Годоле са Универзитета у Тирани, за регион је карактеристично мало медијско тржиште које се, међутим, динамичније развија.
„Број регистрованих електронских медија у Албанији тренутно премашује 250. То на први поглед изгледа добро, али забрињава њихов целокупан квалитет и одсуство новинарског професионализма. Не смемо заборавити да ми нисмо имали традицију правог медијског окружења. Медији су морали да се брзо прилагоде новом систему и својој новој улози посредника између политике, бизниса и друштва.”
Ево шта је за наш радио изјавио проф. Мирољуб Радојковић са Универзитета у Београду:
Фотографије: kas.de
Већ трећу годину заредом расте број младих лекара који желе да остану у Бугарској након завршетка студија. Према резултатима анкете спроведене међу 224 дипломаца Медицинског факултета Медицинског универзитета у Софији, чак 74,3% будућих лекара из..
„Трачани, вино и култура“ – тема је семинара који ће 22. фебруара окупити научнике и истраживаче из целе Бугарске у археолошком комплексу „Долина трачких краљева“ недалеко од Казанлака. У оквиру деветог издања овог научног форума учесници ће..
Међу политичким личностима у Бугарској, председник Румен Радев ужива највеће поверење бирача - 46,7%, следи га премијер Росен Жељазков (18,9%), лидер највеће парламентарне партије ГЕРБ Бојко Борисов (15,9%), и председница Народног собрања Наталија..
Бугарску допунску школу „Отац Александар Чакарак“ у пограничном граду Једрну тренутно похађа 55 ученика. Ова школа, која је са радом почела 2017. године..
Може ли култура бити кључно средство у борби против насиља међу младима? Управо на ово питање покушаће да одговори отворена дискусија коју данас, у..