Једна занимљива и пуна порука изложба може се погледати у софијској галерији „Њуанс” („Нијанса”). Њен ауторКирил Матејев,доцент на Националној уметничкој академији насловио ју је „...на путу”. Она обухвата скулптурне композиције и цртеже. Каже да је подударност његовог са насловом књиге Џека Керуака пука случајност премда му се истоимени роман америчког писца допада. „На путу” је добар назив зато што је приказан пут једног дела од духовних представа и замишљања слика до њихове пластичне реализације – поред сваког скулптурног рада присуствује и његов графички пројекат. Цртеж и пластика утичу на гледаоца на различит начин, перцепција једних и других дела се разликује бар за нијансу. Уметник каже да је његова изложба у великој мери ретроспекција пређеног пута – у личном и стваралачком животу. Обрађивао је разноразне теме и сижее. Али са осмехом каже да му је врхунско дело – његов син.

„Увек ме је занимао човек – наглашава Кирил Матејев. – Човек је, може се рећи, главни актер мојих радова. Међутим нема потребе да се људско тело прикаже или интерпретира апсолутно реалистички. Душа је нешто много дубље од онога што се види на површини. И оно што је споља не одговара увек ономе што је унутра. У то сам уверен и зато тако и радим. Моје пластике се међусобно разликују, а иначе је релативно мало оних које су апстрактније. Очито сам имао потребу да и такве створим, зато сам тако и учинио. Али и свака пластика мање-више полази са неких пропорција и од онога што зрачи људска фигура.”

Дела изложена на овој изложби су са библијском тематиком али је и та тематика у великој мери интерпретирана на неуобичајен начин. Тако рецимо ликовни уметник размишља о Јудином греху. Он је стварно издао Исуса, али је ова издаја била проречена како би Син Божји страдао на крсту за искупљење људских грехова.

Како Матејев гледа на исконске теме као што су искушење, сумња, греховност и смисао крсног страдања?

„Мислим да упркос настојању некога да уједини људе око једне вере, крст је ипак нека граница, нешто што раздваја друштва у свету.И уопште када је религија у питању – она колико спаја, толико и раздваја људе. Питате за сумњу, како бисмо нешто могли схватити ако уопште не сумњамо? А шта је заправо истина? Ето та моја размишљања сам уградио у моја дела. И још нешто – о касном враћању коренима и родбини. Узмите причу о блудном сину, зар није тај повратак понекад прекасан. Ја сам то лично доживео када је мој отац напустио овај свет. Тек онда сам схватио колико му добрих речи никад нисам рекао.Зато у мом делу „Повратак” столица остаје празна, зато што је родитељ већ отишао са овог света.”

Шта Кирил Матејев воли да каже својим студентима?

„Често понављам да ако човек жели да нешто оствари, мора да то снажно пожели. И када у име својих снова нешто жртвујеш, то ће ти се пре или касније исплатити. Онај ко истраје на путу, постићи ће оно чему је маштао.Волим једну кинеску пословицу која каже да ако хоби претворите у професију, нећете ниједан дан радити.”

Зашто је уметнику важно да свако дело буде недоречено? То вам је исто као у љубави – ако некоме директно кажеш "волим те", биће досадно. Али ако му то на неки фин, помало заобилазан покажемо, рецимо неким гестом, то би било веома симпатично. И још нешто– Кирил Матејев сања да уради серију дрвене пластике.

Додаћемо и то да његова дела поседују све значајније галерије у земљи као и неки приватни колекционари у многим земљама.

Фотографије са изложбе: Венета Павлова