У Националном археолошком музеју у Софији приређене су две нове изложбе. Једна приказује златне предмете из збирке Музеја историје уметности у Бечу, откопане у Великом Сент Миклошу, а друга је под насловом „Паганска Бугарска. Власт и друштво”. У главном граду Аустрије у марту пак је отворена експозиција из Бугарске – „Прво злато. Ада тепе – најдревнији рудник злата у Европи”, која ће потрајати до 25. јуна. Ова размена је плод трогодишњег уговора, закљученог између Националног археолошког института са музејем Бугарске академије наука и Института за европску и оријенталну археологију Аустријске академије наука.
„Пре свега желим да истакнем да имамо одличне партнерске односе са нашим колегама из Аустрије – каже доц. Људмил Вагалински, директор Националног археолошког института са музејем. – Љубазан гест према нама је пружена могућност да у Софији прикажемо златно благо из Великог Сент Миклоша. Оно је амблематско за Средњи век не само зато што је једно од највећих златних блага из те епохе већ и зато што обилује драгоценим подацима о том периоду. У питању су седми, осми и девети век. Уосталом оно никада није у целини приказивано ван Беча и Будимпеште, дакле ван предела бившег Хабсбуршког царства.”
Према речима доц. Вагалинског постоје различита мишљења о пореклу тог блага – није још утврђено да ли се оно везује за културу Протобугара или Авара... Битно је што његови артефакти омогућују да се боље упознамо са Средњим веком, у коме су корени бугарске државе. Није случајно што је друга изложба насловљена „Паганска Бугарска: власт и друштво”.
Ево како куратор са бугарске стране др Галина Грозданова представља златно благо из Великог Сент Миклоша и његов каталог:
„То је највеће благо из раног Средњег века – обухвата 23 златне посуде тежине око 10 килограма. Јединствено је како по разноликости врста посуда тако и по њиховом облику. Одликује се прецизном и сложеном техником израде, интересантним композицијама у којима су приказане људске фигуре, митолошки сижеи и фантастичне животиње. 15 посуда је са натписима и рунама. Неки од њих нису до краја дешифровани. Зашто је ово благо овде? Зато што је оно веома популарно у Бугарској захваљујући плејади домаћих научника који су га истраживали. То је збирка позната већ скоро 200 година, којој је посвећено више од 100 публикација у научној и популарној литератури.”
Шта ново можемо рећи о садашњој експозицији? Новина је што у каталогу присуствују детаљне анотације које представљају најновија истраживања чувеног златног посуђа.
Више појединости од куратора са аустријске стране дра Георга Платнера:
„Данас претпостављамо да је реч о три групе посуда, које су израђене у току једног-једног и по столећа. Прикази на посуђу су стварно необични и асоцирају на неке елементе из античке епохе, рецимо на културу Сасанидског царства, на античку грчку и римску културу. Наравно, настаје питање ко су били ти људи који су имали приступ таквим мотивима и ликовима.”
Занимљиво је што на неким посудама има и хришћанских симбола какви су на пример крстови. Исто као и натписа на грчком, као и на једном другом језику који још није дешифрован, истиче Георг Платнер.
Што се друге изложбе тиче – „Паганска Бугарска: Власт и друштво”, она прича о периоду у којем је прикупљано благо, а то је било неких стотинак година које осликавају социјалну структуру раних средњовековних друштава, наглашава Галина Грозданова. У Средњем и Доњем Подунављу у то доба постојале су две основне велике силе – Бугарска и Аварски каганат. Приказујући артефакте, организатори експозиције истражују бугарско друштво у том периоду, упоређују културу народа и бугарског племства.
Превод: Ана Андрејева
Фотографије: Венета Павлова, БГНЕС и БТАГроб особе која је после смрти била подвргнута ритуалу против вампира откривен је приликом археолошких ископавања на Перперикону, рекао је за БТА руоводилац истраживања проф. Николај Овчаров. Гроб је пронађен међу скоро 250 откопаних гробова и..
Због његове хиљадугодишње историје Никопол називају "градом векова". Као насеље је настао још 169. године за време римског цара Марка Аурелија. Византијски цар Никифор III Фока је 629. године преименовао град у Никополис, што значи "Град победа"...
Писац, херој из Другог светског рата, пилот, новинар, редитељ и дипломата – Ромен Гари (1914–1980) био је вишеслојна и енигматична личност. Бугарска заузима посебно место у животу и стваралаштву једног од најчитанијих француских аутора. Једног хладног..