Живот сваког људског бића је дијалог, каже филозоф Мартин Бубер. То је веза Ја-Ти са осталим људима, са светом око нас и Надразумом која означава узајамност и дељење. Када напустимо оквире дијалога однос се мења. На сцени већ је Ја-Оно, где све има етикету и облик, али нема душу и емоцију. Због тога се, када комуницирамо спонтано и неусиљено и уживамо у узајамности, у нашем организму активира хормон среће. Код појединих људи контакт се рађа некако природно, док је за друге сваки разговор са непознатим врховни изазов. Први се брзо друже, брзо заснивају породицу, док други рачунају да ће их неко негде заволети или ће случајно наићи на „одговарајућег“ човека па макар и у виртуалном простору... Свакако да чуда постоје, али док седимо код куће и чукетамо по тастатури „чекајући Годоа“ могу да прођу године.

Тако мисле и Кристијан Георгијев и Љубомир Точев – организатори нове врсте Speed Dating-а „Брзи сусрети. Упознај се!“ За разлику од својих колега у бранши за њих љубавни односи нису главни циљ.

„Не ради се о љубавним сусретима – подвлачи Љубо. – Ми настојимо да помогнемо људима да успоставе контакт, а шта ће од тога извући – питање је властитог избора. Важно је да се учесници свиде један другоме као личности. Облик који нудимо је слободан – смеје се он – не ограничавамо се стандардним пет минутима, што је уобичајено код брзих упознавања, већ стављамо акценат на различитије облике комуникације какве су, на пример, стоне игре. Непознати људи се састају да играју заједно, а већ у игри испољавају црте свог карактера, свој интелект, начин реаговања. То су махом ствари које се назиру у подужем разговору и директном контакту. Код брзих упознавања, ма колико синтетичан био начин оцењивања неког човека, он је временски ограничен. Док ми дајемо људима више времена. У угодној атмосфери, у оквиру пола или једног сата, уз пиће, једнаки број мушкараца и жена играју занимљиву игру и размишљају са киме би се из друштва поново састали.“

„Стандардни Speed Dating је усредсређен на то да пронађете своју другу половину, а ми стављамо акценат на проширење социјалног круга – надовезује се Кристијан. – У некој етапи свог живота свакоме се дешава да из једног или другог разлога ограничи своје социјалне контакте. Због тога дајемо људима шансу да комуницирају преко стоних игара. Тамо је елеменат тражења сапутника у животу замењен пријатним доживљајем у неформалном окружењу.“

Шта провоцира младе људе да се баве тим неуобичајеним обликом брзог упознавања?

„Ми се лако дружимо, имамо више пријатеља – каже Љубо. – Али смо из властитог искуства схватили да је код неких људи комуникација веома тешка и управо то је нас мотивисало да се определимо за ту врсту Speed Dating-а. Дај Боже да успемо да им помогнемо да без страха показују своје емоције, нарочито када су позитивне.“

Пројекат Љуба и Кристијана је нов, мада се идеја родила веома одавно. Један случајан разговор их је провоцирао да се лате нелаког задатка да „извуку људе из виртуалних простора социјалних мрежа и да им помогну да једноставније комуницирају, „да се друже са људима лице у лице. Много је оних који погрешно гледају на виртуелни простор као на стварност, због тога се надамо да ћемо на неки начин помоћи нашим пријатељима и клијентима да буду какви јесу и у реалном животу“ – подвлачи Кристијан.

Млади људи бирају игре које траже од учесника активну комуникацију. У току њих се стварају ситуације у којима човек брзо може да схвати ко му се допада и ко не.

„Чак и ако ти се неко не свиђа – то је опет корисно искуство“, убеђен је Љубо, а Кристијан додаје: „Имамо и игре у области асоциација. Оне су веома забавне и истовремено преко њих постаје јасно да различити људи могу да мисле на један те исти начин. У процесу игре се рађа и пријатељство. И ако упознавање неког човека преко Итернета траје месецима, у нашим се играма све дешава много брже и природно. Из дана у дан Софија постаје све већа. Људи који долазе из других држава никога не познају овде, неки чак не знају бугарски језик те стога покушавамо да им будемо од користи, да им помогнемо да нађу нове пријатеље. Још боље ако открију љубав. Имамо доста идеја које желимо да остваримо. Почели смо стоним играма и када се убедимо да се оне свиђају људима, тражићемо нове начине.“

„Међутим, до сада скоро и да нисмо ништа од тога зарадили, осим много нових пријатеља – смеје се Љубо – срећом, то није наше основно занимање.“