Неки називају минерале “цветовима планине”, зато што исто као и цвеће плене својом лепотом и бојама. Они немају мирис, али енергија којом зраче, испуњава душу миром и чистотом. Када погледамо њихову кристалну структуру, чини нам се да је време стало у оној прастарој епохи када је формиран сваки ретки камен.

По речима геолога Стеле Тодорове из Крџалија, планина Родопи је најбогатија различитим врстама минерала на Балкану почев од разних кварца, кроз ахате, гранате, аквамарине, па све до турмалина и мориона. Стела каже да се природа открива онима који траже лепоту:

“Геоде представљају израз тајанствености природе – објашњава она. – Када их погледате споља, рекли бисте – ништа нарочито, а то је тако јер њихова права лепота унутар њих. Тај клобук који настаје када се лава охлади и очврсне, постепено почиње да се пуни различитим материјама. Тако се образују различити облици кварца. Има и геода калцита. У њиховом природном облику, усред природе, ретко кад би их неко приметио. То је једноставно камен, стена али ако човек има смисла за те ствари, откриће их међу осталим обичним каменовима. Лепе кристалне формације образују се у шупљинама. Што је средина идеалнија, то је правилнији и облик кристала, а утолико утолико је и лепши. Исто као и када човек расте у повољним условима он постаје бољи човек. Када се лава спорије хлади, када је првобитно била изузетно врућа и када се слива на већем простору, тада настају најлепши кристали. Ако је простор суженији, онда се кристал искривљује. Ако раствор који протиче кроз шупљине, настале услед сливања лаве, буде ниже температуре и ако се брже хлади, тада не постоји могућност образовања кристала, него се формира густа, хомогена маса. Многе лепе ствари у природи имају своју логику. Ништа није случајно. Неке формације побуђују уобразиљу или мистичка осећања. Природа омогућује свакоме да види оно што га испуњава. Њена хармонија погодује избалансираности самог човека”.

Пуни хармоније су и панои Петра Запрјанова из Крџалија, пријатеља и истомишљеника Стеле Тодорове. Стела га је охрабрила да прикаже пред публиком своје слике од камена, јер он као да не верује да ствара права уметничка дела: 

“Пре свега настојим да прикупим збирке минерала са подручја Крџалија – каже он. – Тих минерала је 20-30 врста и њих уграђујем у своје слике. Лично мени се они јако допадају тако, када су на једном месту. Моје полазиште у раду с аминералима је нека тачка унутар самог мене и тако постепено постављам камен на његово право место. Чудна је то ствар када у простору померам један ахат све док га не ставим на његово одређено место и затим почињем да око њега градим свет, али његов свет. Неки су каменови начелно неускладиви, између њих се осећа нека напетост, а други се, напротив, узајамно привлаче и као боје, и као минерални састав. Не тражим објашњење зашто је то тако. Наравно, кад би ме то занимало, ја бих нашао објашњење са геолошке тачке гледишта, али оно ми није потребно.”

Свако ко би желео да осети магију кристала може то учинити у музеју ”Земља и људи”, где је изложена предивна збирка „Гигантски кристали”. 1985. године донирао ју је родољубиви Бугарин Илија Делев који је живео у Бразилу и Француској. На традиционалним изложбама које се организују тамо сваке године, као и различитим другим приликама, рецимо поводом Међународног дана Мајке Земље (22. априла), Светског дана вода (22. марта), Светског дана заштите животне средине (5. јуна), Европских дана минерала, свако може да сазна занимљиве, па чак и невероватне ствари о бајном свету драгуља и осталих каменова.

Превод: Ана Андрејева