Данас скоро да нема Бугарина који није чуо за подвиг капетана Димитра Списаревског и његову херојску смрт док је у Другом светском рату штитио небо изнад Софије. Међутим, мало је оних који знају причу другог „живог торпеда“ – поручника Неделча Бончева, пилота-ловца који је 17. априла 1944. године, иако сасвим случајно, поновио подвиг Списаревског, с тим што је за разлику од њега преживео – да би своју смрт нашао шест месеци касније под околностима које и још нису расветљене. Данас се навршава тачно 100 година од рођења ваздушног аса.

Неделчо Бончев је рођен 21. јуна 1917. године у Софији. Завршио је Другу мушку гимназију заједно са Димитром Списаревским, након чега се уписао на Војну школу Његовог Величанства. Осим у Бугарској, војно образовање стекао је у Италији и Немачкој. Завршио је Школу за пилоте-ловце у граду Карлову. Након почетка енглеско-америчких ваздушних напада учествовао је у свим ваздушним борбама за заштиту Софије. 17. априла 1944. године, неколико месеци после херојске смрти Димитра Списаревског, поручник Неделчо Бончев је решио да предузме напад на једну од „летећих тврђава“ – Боинг Б-17.

По његовим речима, превише се приближио а у кључном тренутку оружје ловца је блокирало. Авион Бончева се забио у Боинг Б-17. Оба авиона су изгубила висину. Поручник Бончев је успео да се ослободи појасева и отвори падобран. Слетео је око села Студена, у околини града Перника, у дубоки снежни нанос. Мештанин га спасио од смрзавања, али је пилот добио упалу плућа. Смештен је у болницу уз забрану да више лети. Без обзира на то поручник Бончев је побегао из болнице и вратио се у своју ескадрилу која је већ обављала задатке по наређењу нове власти – Бугарска више није била савезник Сила Осовине. При извођењу борбеног задатка непријатељска батерија је код Страцина успела да обори његов авион. Поручник Бончев је успео да скочи падобраном али су га на земљи већ чекали немачки војници и заробили га. Пилот није био наоружан тако да није могао да пружи отпор. (На захтев војничких комитета,  9. септембра 1944. године – само месец дана раније, нова власт је наредила да свим пилотима буде одузето лично оружје.) Ко зна… да је Бончев при себи имао пиштољ, дан би се можда другачије завршио… После овог случаја оружје је враћено пилотима, али за једнога од њих је већ било касно.

Даља судбина пилота-хероја остаје нејасна. Претпоставља се да је био стрељан негде на друмовима Западне Аустрије или Јужне Немачке због свађе са неким из пратње. Хтео је само да одбрани своје достојанство. У аналима бугарске историје он ће остати као достојан и храбар бугарски пилот који је до краја испунио свој војнички дуг.