Медоносна пчела једно је од највећих чуда природе. Њен дом – кошница – јесте пример добро уређене заједнице у којој свако зна шта су му права и обавезе. Строгу хијерархију поштују сви. Пчелиње саће има основне елементе у форми шестоугла зато што такав облик омогућава да у ћелијама стане максимална количина меда код минималног утрошка воска за њихову изградњу.Аустријски професор Карл фон Фриш (добитник Нобелове награде за физиологију и медицину) дешифровао је начин на који пчеле комуницирају. Он је дошао до закључка да пчеле-извиђачице својим кружним плесом или плесом у облику осмица показују пчелама сакупљачицама смер и даљину хране. Што се спорије врте пчеле,то је испаша даље.

Инжењер Људмил Савов бави се пчеларењем од 1984. г. Најпре је теоретски истраживао живот и понашање пчела, а тренутно има преко 200 пчелињих друштава.Чланје Управног савета Савеза удружења пчелара Бугарске. Са њим разговарамо о значају пчела за природу и човека:

Ови „летећи фармацеути“, кроз своје производе, обезбеђују нам храну и добро здравље. У превентиви многих болести у све широј употреби су пчелињи производи. У Јапану, Кини, Шпанији примењује се апи-акупунктура – лечење помоћу убода пчела. То је пракса која је у Бугарској још увек „у пеленама“. Ако прихватимо да је корист од пчела за људе и природу 100 %, на пчелиње производе отпада тек 1,5 %. Преосталих 98 % иде на опрашивање које врше пчеле.Оно директно утиче на трећину хранекоју конзумирамо. Опрашивање је значајно како за пољопоривреду тако и за одржавање еко-система. Зато пчеле битно доприносе еколошкој равнотежи на планети.

На жалост популација пчела је угрожена у светским размерама. Који су главни узроци томе, објашњава инж.Савов:

„Глобално загађење околине, осетно смањење основне хране пчела и климатске промене – то су главни узроци нестанка пчела. Све су веће пољопривредне површине које се третирају пестицидима и другим хемикалијама. Оне уништавају коров, који је за време свог цвата пчелама храна. Тако се поремећује баланс хранива. Узмите за пример климу– допре 20-30 година на овим просторима су била четири годишња доба, свако са посебним климатским одликама. У задње време зиме су благе, са мањим падавинама. Лета су веома сува и врућа. Пчелама није лако да се прилагоде тим новим условима. Последњих година у пољоприведи је постала модерна употреба неоникотиноида. То су инсектициди, њих 14,  произведени на основу никотинске киселине. Поред штеточина они држе даље од пољопривредних култура и пчеле које би са тих биљака могле да сакупе нектар, полен и воду, неопходне за легло. Ове штетне супстанце, иако у слабој концентрацији, доспевају и у пчелиње производе.Додуше не долази до тровања пчела, али неколико месеци касније, и нарочито зими, пчелиња заједница слаби и прети јој угинуће.

У једном англо-немачком филму испитују се узроци угинућа пчела – помоћу модерне радарске технике прати се њихово кретање. На удаљености 500 метара од пчелиње заједнице ставља се храна, па се онда посматра летење пчела. Утврђено је да када нема неоникотиноида, пчеле лете  у правој линији од извора хране до кошнице. Када се  храни дода макар и незнатна количина тих препарата, дакле онолико колико постоји у реалним условима, оне се тешко враћају у кошницу. Понекад залутају и то води смањењу популације, нестанку или угинућу пчелињих друштава.“

Инж.Савов наводи могућа решења проблема везаних за ову појаву:

„Најновија истраживања доказују да неоникотиноиде могу заменити феромони, који нису штетни по пчеле. Друга ефикасна мера за очување пчела је засађивање нових биљака, углавном медоносног дрвећа, које би обогатило нутритивну пирамиду пчела. Напоредо с тим треба ојачати превентивну ветерину и пре свега искључити тешку хемију из праксе лечења паразитских инфекција. Битно је прећи на такозване биолошке методе заштите здравља.

Човек као главни кривац за погоршано здравље пчела, може да промени начин на који поступа и очува ту драгоцену биолошку врсту“ – сумира наш саговорник.

Превод: Ана Андрејева