Предстојеће потпуно помрачење Сунца, које су неки таблоиди назвали „Велико помрачење Америке“, очекује се 21. августа. Оно ће засигурно остати запамћено у историји светске астрономије. Два су разлога томе – с једне стране то је прво потпуно помрачење Сунца од 38 година наовамо на територији САД и прво од 99 година које ће ићи од једне до друге обале САД; с друге странето ће бити најмасовније посматрана астрономска појава од настанка људске цивилизације до данас. Овај датум ће остати незабораван и у историји Софијског универзитета „Св. Климент Охридски”. У савезној држави Небраска (САД) очекују долазак бугарске експедиције која ће снимити како Сунце баца Месечеву сенку на површину Земље, као и предавање астрофизичара Ганча Ганчева. Докторант на катедри „Астрономија“ Факултета физике Софијског универзитета бави се истраживањем плавих променљивих звезда великог луминозитета (масивних звезда) из галаксија Андромеда и Троугао. У свом предавању он ће се осврнути на информације које добијамо за време тоталне соларне еклипсе као и на безбедне начине за њено опажање. Поред бављења научним радом, у задњих 10 година Ганчо Ганчев посвећује значајно време и астро фотографији, а сада ће му се указати прилика да сними ову астрономску појаву. Земља је једина планета у Сунчевом систему, са које се може посматрати потпуно помрачење Сунца, тврди Ганчо Ганчев: „Пречник Сунца је 400 пута већи од пречника Месеца, а он је 400 пута ближе нас. То је одличан положај са којег је диск Месеца привидно исте величине као и диск Сунца. Према неким мерењима то није феномен који ће потрајати вечно. Установљено је да се Месец просечно годишње удаљава од Земље са око 4 сантиметра. За око 300 милиона година Месец ће бити толико удаљен од наше планете да нећемо моћи да опажамо потпуна, већ само прстенаста помрачења Сунца.“
Поред Ганча Ганчева у бугарској експедицији учествује и 5 чланова друштва „Ловци на помрачења“ – изузетно искусних астронома-аматера којима је досада пошло за руком да „ухвате“ 30 помрачења Сунца међу којима и та у Кини, Новосибирску, Турској и Замбији. Идеја о садашњој експедицији припада Ганчу Ганчеву као и организација подухвата која је потрајала око 2 године. Савезна држава Небраска није случајно изабрана као ни конкретна локација за опажање појаве – она је недалеко од града Триона, за које су карактеристични низак степен светлосног загађења и дуго трајање пуне фазе помрачења - 2 минута и 35 секунди (свега 7 секунди краће од оне у савезној држави Кентаки која је најдужа).
„Користићу истовремено неколико професионалних апарата са огледалним телеобјективом. Неки ће правити фотографије ширег изгледа лица места (неба и Земаљског пејзажа), а други ће бити опремљени дугим објективима, упереним према Сунчевој корони. „Фото-апарати ће бити синхронизовани помоћу рачунара, према томе ће бити у стању да сами снимају кадар за кадром. Циљ ми је да у току двоминутног помрачења добијем што је могуће више информације. Биће ми теже него код снимања астро пејзажа. Проблем је у томе што је на почетку помрачења Сунце веома јарко, док је у пуној фази изузетно тамно. Да бих успео да ухватим у објектив ерупције на Сунцу и истовремено звезде усред бела дана, снимаћу истовремено дуге и веома кратке кадрове мењаћу бленду и растојање фокуса. Циљ је да се на фотографији виде звезде, сунчева корона, па чак и Земљина рефлексија на тамни диск Месеца – биће то лик сиво-плавичасте боје. Неће бити лако да се то постигне али, надам се, да ће се после обраде слика добити добар резултат.
Када је у питању припрема снимања помрачења Сунца, занимљиво је и то што је једна породица из оближњег града Мулена уступила своју кућу експедицији на коришћење. „То су изузетно гостољубиви људи!“ – не скрива радост Ганчо Ганчев и наставља: „Добио сам мејл од локалног шерифа који је предложио да нам обезбеди места за паркирање и постављање фотографске опреме. То ће нам помоћи да још боље синхронизујемо посматрање помрачења Сунца. Радујем се што ћемо имати прилику да се дружимо са мештанима као и да представимо како наш факултет, тако и Бугарску“ – рекао је на крају млади астроном и обећао да део астро-фотографија уступи фонду БНР.
Превод: Ана Андрејева
У аргентинској Патагонији, на крајњем југу америчког континента, град Комодоро Ривадавија чува историју бугарских досељеника у Аргентину, чији потомци и данас у својим срцима носе и чувају Бугарску. Једна од њих је и Ценка Генова, родом из Тројана, која..
Према подацима Евростата за 2024. годину, које преноси БНР - Хоризонт, чак 8,2% особа старијих од 18 година које су запослене или самозапослене у Европској унији изложене су ризику од сиромаштва. У Бугарској је тај удео значајно већи – 11,8%, што ову..
Проценат грађана ЕУ који користе железнички превоз порастао је за 5,8% у 2024. години, показују подаци које је европска статистичка служба Евростат објавила данас. Прошле године возови су остварили 443 милијарде путничких километара, што је највиши ниво..
За Криси Бранд из Велике Британије, новинарку-фриленсера и дугогодишњу љубитељку радија, пут у Бугарску није започео позивом туристичкој агенцији..
Од 8. до 10. новембра у бугарском зимском центру Банском одржаће се еко камп којим ће бити финализован пројекат „Зелено и одрживо“, реализован уз подршку..
У Бугарској је стопа наталитета смањена за 33% за три деценије. Број живорођене деце 1994. г. износио је 79.442, док је 2024. регистровано 53.428 беба...