Називају Ангела Каралијчева „творцем магичног света“. То је писац чије бајке за децу измамљују сузе у очима одраслих. Помоћу речи он осликава свет доброте, хуманости, природне лепоте и срдачне топлине. Уз бајке Ангела Каралијчева одрасло је више генерација Бугара – оне су класика, која васпитава подмладак у духу исконских врлина, не наметајући при томе моралне вредности. Нема тог детета у Бугарској које није чуло за „Мајчину сузу“ - она прелази на хиљаде километара да би угрела и напојила малу напуштену ласту, која дрхти од мраза, или пак за „Пшеничну погачу“, која је кренула у обилазак свог родног места. Јунаци у приповеткама и бајкама Ангела Каралијчева памте се заувек. Његови ликови актуелни су и данас без обзира што нас од њиховог стварања дели више деценија.
Ангел Каралијчев јe рођен 21. августа 1902. године у Стражици, у Великотрновском крају. Одрастао је у сиромашној породици, далеко од богатог света књижевности. Његов отац је ишао у печалбу као баштован, а мати му је била неписмена. Код куће је имао само две књиге: „Песмарицу“ Петка Славејкова и једну књигу о животу Александра Македонског. Учитељ Константин Крстев је приметио како је Ангел паметно дете које воли да учи и посебно да чита, па му је поклонио још књига које је дечак брзо прогутао. У школи је највише волео да ради писмене саставе. Било му је 17 година када је почео да објављује текстове у часопису „Ученичка мисао“ у граду Русеу. Упркос љубави према књижевности Каралијчев је уписао хемију на Софијском универзитету „Св. Климент Охридски“. За време студија је написао своју прву збирку песама „Раж“.Касније се, донекле и под утицајем и уз помоћ познатог бугарског дечјег писца Ран-Босилека у потпуности посветио писању и то пре свега за најмлађи аудиторијум.
Каралијчев је међу оним мајсторима пера, који надахнуће црпе из свог детињства: „Моје родно село Стражица налази се 40 км од средњовековне престонице Бугарске – Великог Трнова, прича писац. Одрастао сам на обалама мале, али бујне и бучне реке, која је сваке године, после летњих пљускова поплављала доњу махалу села – односила снопље, плотове, кокошињце и пањеве сељака. На брдима изнад села покуњени су шкрипели јармови дрвених рала, док миљају по пресушеном земљишту. Синови су, наследивши земљу од очева, расцепкавали њиве и претварали их у уске леје, непогодне за обраду. Из године у годину њиве су постајале све мање и неродније. Пошто земља није могла да обезбеди прехрану свим житељима Стражице, многи мушкарци су још у рано пролеће трбухом за крухом одлазили у јужну Русију, Румунију и Мађарску где су зарађивали као баштовани. Мој отац је ишао у печалбу у Трансилванију. Нас четворо, тројица браће и једна сестрица жедно смо га чекали да нам се најесен врати …“
Стваралачка биографија Ангела Каралијчева обухвата приповетке, путописе, бајке и кратке романе за децу. Једна од његових најчитанијих књига зове се „Бајни свет“. За њу је Каралијчеву Међународни одбор књижевности за децу и младе /IBBY/ доделио почасну диплому по имену Андерсена, а писац је уписан и у почасну књигу „Ханс Кристијан Андерсен“.
Превод: Ана Андрејева
Друго издање Фестивала уличне музике и аутентичне градске културе Street Music Fest очекује своје посетиоце од данас до 29. септембра на софијском тргу Славејкова. Шарени и весели форум окупиће на једном месту софијске уличне музичаре, биће плеса,..
Мода која није носива, али служи као инспирација. Префињене хаљине, међутим не од чипке или свиле, већ од метала. Скулптуре Живка Седларског своје место су нашле у музејима, галеријама и приватним колекцијама на три континента, а њему донеле надимак..
Роман „Временско склониште“ Георгија Господинова, у преводу Хане Сандборг на шведски језик, уврштен је међу пет књига које су ушле у ужи избор за Шведску међународну књижевну награду. Ово је јединствена награда која се додељује како ауторима, тако и..
Основна функција и улога бугарских културних института у иностранству је да публици земље домаћина представљају достигнућа бугарске културе у свој..
Бугарско читалиште је јединствена институција која вековима чува духовност и традицију нашег народа. Народно читалиште у Разлогу "15. септембар..
„Изаћи из балона“ је мото петог издања Sofia DocuMental фестивала – првог међународног форума код нас посвећеног уметничком документарном филму, с фокусом..