Око 1.000 радника запослених у једном од највећих друштава у Бугарској за производњу оружја и муниције – „Емко“, протествовало је пре пар дана против привременог одузимања дозволе за промет оружја и муниције снагом одлуке Међуресорног одбора за одбрамбену индустрију и безбедност испорука. Учесници протеста највише страхују за своја радна места, али је министар економије Емил Караниколов јавно уверио да ће предузеће наставити са радом након уклањања технолошких неправилности у производњи. Да такве неправилности постоје признају и радници и руководство компаније. Аналогна је била ситуација пре извесног времена и у једном другом предузећу наменске индустрије – „Дунарит“, које данас успешно послује. Сличности између ова два случаја постоје не само што се тиче формата и мотивације протеста него и што се тиче својине – оба друштва поседују приватизоване фабрике, својина је приватна, а постоји и још нешто – прича се о сложеној шеми повезивања својине две компаније. Чак су се у медијском простору појавиле сумње у корупцију или неку врсту преваре.

С обзиром на специфичности трговине и производње у сектору наменске индустрије, државни органи не говоре много по том питању. Међутим, очито је да није реч само о технолошким проблемима производње. У коментару за БНР ово је наговестио и синдикални лидер из Конфедерације рада Поткрепа истакавши да тренутно надлежни органи улажу велике напоре да би индустрију оружја задржали у сфери државне контроле. А у овој је сфери државна контрола од изузетног значаја не само из економских него и из политичких разлога. Све то потврђују честе спекулације и оптужбе да се врше незаконите испоруке наменских производа за нека осетљива тржишта. Чак јуче, у својој изјави о ситуацији у компанији „Емко“, министар економије није пропустио да поново демантује тврдње да су џихадисти у Сирији у офанзиви на Алеп користили ракете произведене у војној фабрици ВМЗ - Сопот.

Некако заиста изненађује што смо сведоци проблема у индустрији оружја у тренутку када она, након дуге стагнације, оживљава, а према некима чак бележи раст којег нема у другој индустрији. Према званичним подацима, укупна вредност произведене робе домаће војне индустрије пре три године је износила тек 200 милиона евра, док је 2015. она достигла 645 милиона евра. Званични подаци за 2016. годину не постоје, али се претпоставља да је вредност достигла скоро милијарду долара. Државна војна предузећа у првих шест месеци ове године остварују још боље резултате и запошљавају нове раднике. Заиста је све то резултат војних конфликата и пренаоружања у осетљивим регионима као што су Блиски исток, Индија, Северна Африка, али послове купопродаје строго контролише Међуресорни одбор за одбрамбену индустрију и безбедност испорука, а у државе где постоје конфликти или за које је на снази забрана, оружје се не извози. Да ће све тако бити и убудуће, бар у овој етапи у Бугарској може да гарантује само држава.