Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

На Петровој њиви одата пошта борцима палим у Илинданско-Преображенском устанку

СнимкаЗа људе из Странџанског краја је Петрова њива света земља. На том месту које се налази у атару села Стоилово, Општина Малко Трново, далеке 1903. године је одржан конгрес уз учешће чланова Македонско-једренске револуционарне организације. На конгресу је донета одлука о устанку против Османлија који је избио 6. августа – на празник Преображења Господњег. Херојство његових вођа – Михаила Герџикова, капетана Стамата Икономова, Лазара Маџарова, Георгија Кондолова, као и јунаштво учесника устанка захвални мештани су опевали у песмама. За само неколико дана је сломљен отпор непријатеља, Странџа је ослобођена и проглашена је Странџанска република. Нажалост, устанак је био угушен у крви, али је упркос томе целој Европи показао да Бугари из Македоније и Једренске Тракије више не желе да живе под туђом владавином.

Своју искрену и дубоку захвалност мештани и потомци тих бораца исказују организовањем сабора у знак сећања на пале борце, који се традиционално одржава у августу месецу на Петровој њиви у Странџи где је подигнут споменик палим борцима, изграђена је црква Свете Петке са спомен-костурницом, а посетиоци могу да виде и музејску збирку коју чине предмети из периода ослободилачких борби Бугара из Тракије и Македоније. 19. августа 2017. године је на Петровој њиви свечано обележена 114. годишњица Преображенског устанка. Прослави је присуствовало на десетине хиљада људи, међу којима и председник земље Румен Радев под чијим се патронатом одржала ова прослава. У част овог значајног датума ове године је први пут организовано фолклорно такмичење „С песмама Манола Михајлова.“





Познати певач народних песама из Странџанског краја одрастао је уз песме у родном селу Граматиково. Љубав према странџанским песмама га никад није напустила и не само што их је изводио већ је почео да истражује локалну обредну и обичајну традицију. Плод његових истраживања је књига „Странџанска фолклорна песма.“ У тонској архиви Бугарског националног радија чува се преко 550 снимака Манола Михајлова који је једном приликом признао: Ја сам радио-извођач. Своју популарност дугујем искључиво песмама које је пуштао радио. А добар део тих песама посвећен је учесницима Илинданско-Преображенског устанка.

Отуда се родила идеја да се у програм сабора на Петровој њиви укључи и такмичење „С песмама Манола Михајлова.“ Главни организатор конкурса је млади странџански певач Костадин Михајлов. Ево шта је испричао о првом издању тог догађаја: Драго ми је да не само што смо се организовали него смо и успели да остваримо један сан – мислим на такмичење „С песмама Манола Михајлова.“ Најмлађа учесница нам је била шестогодишња Марија Панајотова из Бургаса, а најстарија је имала 78 година. Манола Михајлова сам увек замишљао како пева на Петровој њиви о Георгију Кондолову, Михаилу Герџикову, о читавој бесмртној чети. Манол Михајлов је за нас „четнички војвода“ који је отпевао многе песме о хајдуцима и комитама због чега смо мишљења да је више него логично да конкурс који смо организовали буде назван по његовом имену. Манолу Михајлову желимо пуно здравља, а ми ћемо овај конкурс настојати да претворимо у традицију.


Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: БТА и архива

Галерија

Више из ове категориjе

Магија Божића – од древног коледарског благослова до појаве доброг старца у нашим крајевима

На Божићно јутро, свуда на Замљи проширила се најрадоснија вест да се родио Син Божји, па је овај дан посебан и треба га обележити са нарочитом пажњом и уз бројне празничне обреде. Након тихе и свете ноћи, када се Бугари за Бадње вече окупљају око..

објављено 25.12.24. 06.15

„Сиђи, Џермане, да вечераш!“ – изгубљена магија Бадње вечери

Бадње вече, познато и као Бадњак, Мали Божић или Посни дан, у прошлости је доживљавано као део мрачног, али моћног периода, који носи потенцијал да утиче на целу наредну годину. Управо због тога, ноћ уочи Божића повезивала се с  предсказањима, молитвама..

објављено 24.12.24. 06.30

Дар за дар – обредни хлебови и непарни број јела на Бадње вече

У данашње време, као и некада, од раног јутра на Бадње вече почиње припрема за најважнију вечеру у години. Вечера у ишчекивању Божића је посна, али трпеза мора да буде богата и лепо спремљена, а по традицији, која се увек поштује у већини бугарских..

објављено 23.12.24. 11.50