Рт Калијакра на северу Бугарске улази 2 км унутар морске пучине. Његови обронци се окомито спуштају са висине 60-70 метара. У њих су таласи усекле дубоке нише и поноре које је до 1981. г. настањивала морска медведица. Калијакра је међу првим заштићеним територијама у Бугарској. Још 1941. г. проглашена је природним резерватом.

Већина птица које се овде могу посматрати, уврштене су у Црвену књигу угрожених врста Бугарске. Овдашња јединствена природа обухвата и степске травнате животне заједнице каквих нема нигде другде у земљи. Покретањем иницијативе 100 националних туристичких објеката 1966. г. Калијакра је у листу тих објеката уписана као археолошки резерват.

Црвенкаста нијанса каменитих падина придаје крајолику додатни шарм и непоновљивост. Чудновати облик рта голицала је машту мештана који су измислили легенду о Светом Николи. Бежећи од Турака он се све више приближавао мору. Видевши  да је у великој опасности, Бог је почео да издужује копно како би му помогао. Тако је настао рт. Тамо где је светац био ухваћен и посечен данас се уздиже параклис у његову част.

О Калијакри прича Тодор Тодоров – експерт у одељењу за археологију у Историјском музеју града Каварне:

Људи који су насељавали Калијакру, умели су да се прилагоде овдашњим условима. Они су користили предности овог подручја и истовремено знали како да умање утицај његових недостатака. Најпре су се ту доселили припадници трачког племена Тиризи. Тиризис је име рта из хеленистичког периода. Древногрчки географ и историчар Страбон, крајем I векапре нове ере,први је поменуо Тиризијски рт као утврду. Он пише да је за време македонске колонизације Тракије овде скривао своја богатства један од наследника Александра Македонског – Лизимах. И то је по свему судећи тачно јер је у околини откопан његов новац искован од злата и бронзе. Другом половином IV века пре нове ере трачки досељеници су овде подигли и прве бедеме.

Како се развијала Калијакра у различитим епохама?

Према археолошким истраживањима, у хеленистичкој епохи је био насељен јужни део рта. Насељено место било је изграђено на површини од 3 хектара. Бедеми, датирани на III-II век пре нове ере изидани су од добро отесаних великих камених блокова, без везива. Из тог периода је и главна улица. На обема њеним странама откривене су руине зграда, фрагменти  керамике и амфора из увоза. Ти артефакти сведоче да је Тиризис био везивна карика између копна и мора. Од почетка нове ере до IV века рт је био под влашћу Римљана. Они су обновили зидине и подигли два нова бедема. Раскопани су остаци зиданог водовода и римског купатила. После смрти цара Теодосија 395. г. Римско царство је подељено на Источно и Западно. Тиризис је остао у пределима Источног Римског царства, касније познатог под именом Византија и добио је ново име - Акре. Средином VII века је ушао у пределе Првог бугарског царства. У XIII веку на италијанским мапама је означен под именом Калијакра.

У касније феудално доба Бугарско царство се распало на неколико дела. Између доњег тока Дунава и Црног мора појавило се Добруџанско деспотство за које се сматра да му је престоница била Карвуна. Из 1346. г. датирају подаци о првом владару деспотства који се звао Балик. После његове смрти на историјску сцену је ступио Добротица. У 50-60. годинама XIV века главни град Добруџанског деспотства постала је Калијакра, о чему сведочи откопани ковани новац. Она је била и духовно средиште – ту су раскопане четири цркве, које по свом архитектонском плану и декорацији подсећају на цркве у Несебру из XIII-XIV века. Успону Калијакре у Средњем веку допринела је трговина која се бурно развила захваљујући овдашњој луци.

Тодор Тодоров објашњава даље да: „Из историјских извора постаје јасно да је деспот Добротица располагао снажном ратном морнарицом којом је бранио своју територију.“ Као могући податак у прилог овој тези наводи „приказ галере у бугарском препису Манасијеве хронике из XIV столећа.“

О томе које значајније  битке у Црном мору рт Калијакра „памти", он каже:

Калијакра је сведок највеће битке у Црном мору. 1787. Османско царство је објавило рат Русији. Године 1791. овде је сконцентрисана моћна отоманска армада под командом Хюсејна паше и Саида Али паше. Њен противник, руска морнарица, била је знатно малобројнија, а предводио ју је контраадмирал Фјодор Ушаков. Руси су изблиза јуришали на турске бродове који су били приморани да се спасе бекством. Маневри Ушакова код Калијакре применио је британски вицеадмирал Хорејшо Нелсон у бици на Нилу 1791. и касније у бици код Трафалгара 1805.

Данас се на рту Калијакра уздиже споменик у част победе Ушакова.

Превод: Ана Андрејева

Фотографиjе: Светлана Димитрова, Wikipedia и архива