Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Влчо Иванов: „Сликари кичицом дочаравају фолклор, док ми, музичари, дочаравамо га у нашим песмама“

Фотографија: лични архив

Влчо Иванов је певач који дотиче срца слушалаца својим баршунастим гласом као да користи филигранску технику у извлачењу звука. Било му је тек 15 година када је почео да пева по саборима. Отада је освојио и признање публике. Његови поштоваоци и колеге називају га „златним гласом“,  „живом легендом тракијске песме“.

Рођен је у селу Тракија, које се налази 30 километара од града Старе Загоре. Каже да је, још док је био дете, волео да слуша како жене певају на поселима, а касније је почео да прикупља песме за свој репертоар. „Осећао сам некако да ако наставим и даље тако, мој животни пут ће бити друкчији од оног осталих сељака“ - каже Влчо Иванов. Судбина није закаснила да га подржи на том његовом путу. Он је случајно упознао Петкану Захаријеву, народну певачицу и уредницу у Радију Старе Загоре  која га је охрабрила у његовом опредељењу да се бави певањем, а 1963. г. на њену препоруку он је начинио прве снимке за ту радио станицу. Касније је снимио песме и за Радио Пловдив и Радио Софију (будући БНР), које располажу са више од 150 његових песама – узора тракијског интерпретаторског стила. Драгоцена искуства у својој професионалној каријери Влчо Иванов је стекао као солиста ансамбла народних песама у Димитровграду и  ансамбла „Китна Тракија“ у Хаскову. Иванов највише воли директну везу са публиком  на концертима у пратњи најпознатијих састава Тракије: оркестра Иве Папазова, оркестара „Канарите“ и „Родопи“, Конушенске групе и др. Влчо Иванов је познат по томе што подржава младе таленте у њиховом израстању, уступа им песме са свог репертоара. Он каже: „Нека се моје песме певају“.


Ове године Николај Чапански – издавач и водитељ фолклорних емисија  Радио Пловдива, прикупио је у књизи успомене о животу и стваралаштву Влча  Иванова, мишљења колега и поштовалаца о његовом доприносу традиционалној бугарској музици. Објављен је и део омиљених песама извођача, нотираних, како би се тиме помогло младим талентима Тракије.

Поводом 70. рођендана и 50 година уметничке каријере тракијског певача Влча Иванова издали смо у књижици-песмарици најлепше његове песме – каже Николај Чапански. – Желели смо да његово стваралаштво не остане помало заборављено у динамичној свакодневици. Тежећи модерном звуку и осавремењивању традиционалне музике, постоји опасност да испустимо из вида неке непролазне вредности створене у току више година. Влча сам први пут срео пре 20 година у мојим емисијама посвећеним народној музици. Неколико пута сам гостовао његовој кући. За припрему песмарице он ми је помогао тако што ми је дао пуно свесака, аудио-касета, новина са чланцима о њему и његовом стваралаштву. Када је у родном селу певача сниман филм о њему, видео сам како су га свечано дочекали песмама и погачама. Влчо Иванов нема музичко образовање, али су његове песме толико лепе да их млади радо певају. Мислим да је то можда највредније у његовом стваралачком животу.“


Превод: Ана Андрејева




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

„Сиђи, Џермане, да вечераш!“ – изгубљена магија Бадње вечери

Бадње вече, познато и као Бадњак, Мали Божић или Посни дан, у прошлости је доживљавано као део мрачног, али моћног периода, који носи потенцијал да утиче на целу наредну годину. Управо због тога, ноћ уочи Божића повезивала се с  предсказањима, молитвама..

објављено 24.12.24. 06.30

Дар за дар – обредни хлебови и непарни број јела на Бадње вече

У данашње време, као и некада, од раног јутра на Бадње вече почиње припрема за најважнију вечеру у години. Вечера у ишчекивању Божића је посна, али трпеза мора да буде богата и лепо спремљена, а по традицији, која се увек поштује у већини бугарских..

објављено 23.12.24. 11.50

Данас је Игњатијевдан: Који обичаји и веровања се везују за овај празник?

У Бугарској се Игњатијевдан, односно Дан Светог Игњатија, прославља 20. децембра и обележава почетак божићних и новогодишњих свечаности. Према народном веровању, тај дан сматра се и почетком нове године. Нови почетак који стиже са Игњатијевданом наш..

објављено 20.12.24. 09.45