14. септембра Бугарска православна црква прославља Воздвижење часног крста – један од највећих хришћанских празника. Црквено предање казује да када је 326. године царица Јелена пронашла Крст Господњи она је са собом понела само делић њега и послала га свом сину Константину Великом, а сам Крст положила је у храм Васкрсења Христовог који је био подигнут на Божјем гробу. Девет година касније, 13. септембра 335. године, храм је освећен и од тада је установљено да се Воздвижење Крста Господњег празнује следећег дана, тојест 14. септембра.

У бугарској народној традицији овај празник је познат као Крстовдан, а повезује се са једним од највољенијих светих места код нас – Крстовом гором, у самом срцу планине Родопи, 6 км од села Борово, у јужној Бугарској, у близини Крстовог врха (1.413 м), по коме је и добила име. Сваке године, у ноћи 13. на 14. септембар на хиљаде верника окупља се на врху где се налази манастирски комплекс „Света Тројица” у нади да ће добити исцељење и Божју помоћ. О исцељитељској моћи тог места сведоче приче људи који су се излечили од тешких и неизлечивих болести. Предање казује да је ту, на крстатом брду, закопан делић Крста на коме је разапет Исус Христ, онај делић који је Царица Јелена послала свом сину.

Тамо су пронађени остаци манастира који је порушен вероватно за време османске владавине. 30. година ХХ века на ово место је дошао Јордан Стојчев Дрјанков, родом из села Ковачевица, побожан и скроман човек. Сасвим млад одрекао се световног живота и живот свој посветио вери у Бога. Био је познат и по својим видовитим способностима. Када је дошао на свето место јавило му се да је оно чудотворно јер се у њему чува делић крста на којем је разапет Исус Христ. По његовим речима, реликвија се тамо нашла након што ју је турски султан поклонио руском цару. Када је о томе сазнала султанова мајка, која је била хришћанка, испричала му да овај делић Часног крста поседује велику моћ а султан је одмах послао људе са задатком да му врате реликвију. Међутим, Руси су скренули с пута и Светињу оставили у манастиру на Крстовој гори. Прошло је време и поробљивачи су напали манастирску обитељ. Пре своје смрти монаси су успели да сакрију крст у подземном скровишту које још није пронађено.

Након што је о свом виђењу испричао цару Борису III, Јордан Стојчев му рекао да на ово место треба да се постави велики метални крст, тежак 33 кг, као знак да се тамо чува делић Крста Господњег. Данас се на Крстовој гори уздиже православни комплекс са 2 цркве и 15 параклиса, подигнутих с обе стране стазе која води према крсту.

У ноћи 13. на 14. септембар у цркви Покрова Пресвете Богородице служи се ноћна литургија, а после ње се на хиљаде верника из земље и иностранства окупља на брежуљку за ноћно бдење које траје све док први сунчеви зраци не помилују крст.