Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Древни бугарски рукописи чувају се у фондовима Руске државне библиотеке

БНР Новини
Житије Св. Ћирила Филозофа, ХІV в.
Фотографија: rsl.ru

Да ли можда знате да се у фондовима Руске државне библиотеке, заједно са многим јединственим словенским писаним споменицима, чува око 1.000 древних бугарских рукописа? О најдревнијим и најзанимљивијим од њих испричала је специјално за Радио Бугарску проф. Марина Крутова – сарадник  Одељења за рукописе и главни палеограф:

Проф. Марина Крутова
„Познато је да је међу најдревнијим  рукописима бугарског порекла писани на пергаменту Слепченски апостол с краја 12. века. Сви листови овог рукописа су палимпсести – нови текст је написан преко избрисаног грчког текста који представља зборник житија. Апостол је пронашао познати скупљач рукописа Виктор Григорович у Слепченском мушком манастиру Св. Јована Претече (у селу Слепче) 1844. године.

Слепченски апостол, с краја ХІІ в.
Међу
вредним рукописима које је он нашао је и онај познат као Хиландарски паримејник, јер је нађен у Хиландарском манастиру на Атосу. Други споменик који ваља поменути је псалтир из друге половине 13. века – занимљив је по томе што садржи пророчанске записе. Оваква неканонска употреба текстова није карактеристична само за Бугарску него и за Русију. Виктор Григорович је овај рукопис стекао такође 1844. године на Атосу.“.

Хиландарски паримејник, ХІІ в.
У Руској државној библиотеци чува се низ значајних рукописа иако нису толико древни – на пример неки су из 15. века, наводи проф. Крутова. То су рукописи, повезани са именом митрополита Кијева и Целе Русије Григорија Цамблака, бугарског писца и представника Трновске књижевне школе.

„Када је реч о бугарским рукописима, не можемо а да не поменемо огромно стваралачко наслеђе знаменитог ученика светих равноапостола Ћирила и Методија – Светог Климента Охридског“, каже проф. Крутова и додаје да се на Одељењу за рукописе библиотеке у Москви чувају многа његова дела.

„Морамо поменути да је током времена име овог знаменитог писца полако почело падати у заборав. Негде око 19. века Климент Охридски је практично био слабо познат, а његова дивна дела почели су да приписују другим ауторима. Рецимо, његова „Похвала Лазару Четвородневном“  приписивана је Светом Јовану Златоустом. Али у 19. веку, након дугих година заборава истакнути руски археограф и библиограф Вукол Ундолски је у једном древном каталогу бугарских епископа наишао на име епископа Климента. Захваљујући научним радовима Вукола Ундолског личност и рад Климента Охридског су постали предмет пажње научника“, – подвлачи проф. Крутова.

Лествица Св. Јована Лествичника
Бугарски рукописи су били у фокусу пажње и низа истакнутих скупљача древних писаних споменика. Такви су Виктор Григорович, Петар Севастјанов, граф Николај Румјанцев и др. Виктор Григорович је међу првим руским славистима које су руски универзитети послали на службени пут у научне сврхе у словенске земље, да би сакупљали материјале на терену. Тако је Григорович у току 3 године (1844-1847) обилазио, истраживао, сакупљао древне писане споменике који постају предмет научних истраживања. Проф. Марина Крутова каже још:

Виктор Григорович„Виктор Григорович сав свој живот посвећује сакупљању књига. Најзанимљивије од њих пронашао је за време својих путовања. Григорович је сакупљао рукописе у Русији, на Балкану, посебно у Дубровнику и Лајпцигу... Успео је да обави постављени задатак иако новац који је добијао за службени пут био у скромном износу.  Неке рукописе је купио, друге је добио у замену за друге рукописе које је имао а који су обично били из новијег времена, а за рукописе размењивао је и штампане књиге. Низ рукописа добио је од монаха на дар, а многе је и сам преписивао. Код нас се чувају преписи бугарских рукописа које је он радио. Захваљујући свом упорном раду Григорович је успео да сакупи више од 200 рукописа, а део њих су бугарски.“.

Превод: Албена Џерманова

Фотографие: rsl.ru



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Марија Бакалова уручује главну фестивалску награду редитељу Кирилу Серебреникову

Филмска драма „Лимонов“ освојила главну награду на фестивалу „Синелибри“ у Софији

Италијанско-француско-шпанска биографска драма „Лимонов“, у трајању од 138 минута, освојила је главну награду за најбољу литературну адаптацију на међународном фестивалу дугометражног играног филма „Синелибри“ у Софији. Добитника овог престижног..

објављено 27.10.24. 17.55

Бугарски филм о Несебру освојио четири награде на три међународна филмска фестивала

Документарни филм „Духовно огледало хришћанског Несебра“ који је снимила Бугарска национална телевизија (БНТ) освојио је четири награде на три престижна међународна филмска фестивала у Бразилу, Грузији и Португалу. Сценариста документарца је новинар..

објављено 26.10.24. 11.35
Румен Статков ,,Виле”

Сликар Румен Статков у новом "Плесу" са својом публиком

Он је сликар, али и филозоф. Воли да прича приче у бојама, али и да их слуша у мелодијама. Он је Румен Статков и само пре неколико дана, 17. октобра, у галерији "Нирвана" у Софији представио је своју најновију изложбу под називом "Плес". "Ове..

објављено 23.10.24. 12.10