Бугари су део појачаних миграционих процеса у свету које су последњих година изазвали економски и политички разлози, природне катаклизме и друге недаће. Истраживачи Института за етнологију и фолклористику са Етнографским музејем при Бугарској академији наука /БАН/ су ујединили своје напоре да би спровели опсежно истраживање бугарских заједница у иностранству. У току три године научници су посетили 17 држава и састали се са представницима 305 бугарских организација, при чему су у фокусу биле нове бугарске емигрантске заједнице у Европи и САД. У свом истраживању тим научника наводи примере добре праксе у одржавању бугарског културног живота у иностранству, а указује и на проблеме и путеве њиховог решавања. Према истраживању, кључни елементи који уједињују Бугаре ван граница наше земље су бугарски језик, православље, празнични календар, фолклор, књижевност, храна. У многим местима света иницијатива за стварање бугарских културних средишта припада самим емигрантима. Руководилац пројекта доц. Владимир Пенчев наглашава:
Политике се спроводе када постоји друштвени притисак. Хтео бих да верујем да ће се бугарско друштво ангажовати на проблемима Бугара у иностранству и да ћемо разбити клише који постоји већ дуге године – да смо ми хероји, јер смо остали ту, а они су отишли у друге земље да би боље живели. Ствари су много сложеније. Велики део тих људи успева да се оствари у туђој, често пута посве непознатој, па чак и непријатељској средини. Они су спремни не само да својим блиским људима помажу финансијски него и да буду корисни држави.
Институција која најснажније уједињује бугарску дијаспору су недељне школе. Тј., бугарска деца у иностранству похађају локалне школе, али током викенда једна петина њих похађа и бугарску школу. То захтева пуно времена и напора како породица те деце, с обзиром да оне морају да у нерадним даним децу одвозе у недељну школу која се понекад налази у суседној земљи или савезној држави, тако и наставника који у радним данима раде неки други посао који је извор њихових примања. Бугарски образовни систем у иностранству формирају најчешће наставници и родитељи који се организују да би код своје деце одржавали осећање националног идентитета, наводи др Маријанка Борисова. Године 2007. створена је Асоцијација бугарских школа у иностранству. Она остварује везу између бугарских образовних институција ван граница Бугарске, али је истовремено и посредник између њих и Министарства образовања. Покренут је и Национални програм „Матерњи језик и култура у иностранству“ који помаже финансирању школских активности. Према др Лини Герговој, у овој области не недостају и проблеми који чекају решење:
Један од тих проблема је одсуство подстицања раног учења матерњег језика. Многи Бугари у иностранству не уче своју децу да говоре бугарски језик. Они углавном рачунају да ће тај посао обавити бугарска школа, али тако понекад дете и не научи бугарски. Државним институцијама предлажемо спровођење политике подршке дечијим вртићима за рано учење бугарског језика, како деца не би учила бугарски језик као страни.
Следећа институција по значају у животу Бугара у иностранству је црква. Њену улогу сумира доц. Катја Михајлова:
За бугарску дијаспору улога цркве је нешто другачија од оне за Бугаре у Бугарској. Цркве које су некада оснивали први емигранти су биле својеврсни „народни дом“. Емигранти су оснивали цркве, формирали црквени одбор након чега су се трудили да обезбеде финансирање, градили су зграду, а потом стварали школе, аматерске саставе. Црква је заузимала важан део њиховог живота, посебно кад је у питању дијаспора у САД. У другој половини 20. века ова је улога полако нестала, али сада са новом миграцијом постајемо сведоци препорода те традиције. У Лос Анђелесу, Сан Дијегу и др. смо имали прилику да видимо дивне примере тога. У Европи постоје и друге добре праксе. У Немачкој Бугарска православна црква и верници сарађују са другим православним заједницама. Заједно организују црквене службе, културне фестивале, а одржава се и Недеља источног православља.
Слоган пољског председавања Саветом Европске уније, које почиње 1. јануара, гласи: „Безбедност, Европо“. Овај мото долази у тренутку неизвесности због рата у Украјини, ступања на дужност новоизабраног председника САД Доналда Трампа, као и политичких..
Бугарска бележи позитиван демографски тренд: више људи се враћа из иностранства или досељава из других земаља Европске уније него што је напушта. Ову охрабрујућу вест пренео је Георги Парванов, експерт за људске ресурсе и члан Бугарске конфедерације..
Производња грамофонских плоча у Бугарској престала је 1994. године, када је затворена фабрика „Балкантон“. Међутим, овај проблем постаће прошлост 2025. године отварањем прве фабрике плоча у земљи, која ће бити једина такве врсте на Балкану, потврдио је..
Бугарска православна црква 6. јануара обележава велики празник Богојављење, дан када је, према хришћанском предању, Свети Јован Крститељ крстио Исуса..