Марија Сталева није студирала на престижним универзитетима, нити поседује научне титуле, није позната фаца која својим беспрекорним и блештавим изгледом привлачи фанове. Она је једноставно Марија– обична жена великог срца, увек спремна да те прихвати онакав какав јеси, без предуслова и запиткивања.Недавно је издала своју прву књигу „Рајапреко велике воде“. Раја је име главне јунакиње и истовремено алудира на амерички рај о коме сањају емигранти. ,,То је прича дубока колико и океан, она одише снагом људског духа којим је обдарена свака личност, достојанственог и лепог.Роман Марије Сталеве побуђује жељу да истражимо најдубље поноре људске душе“,рекла је на промовисању књиге доц. Рени Захаријева, предавач на Софијском универзитету ,,Св. Климент Охридски.“
Главна порука ауторке је Љубав, истинска и безусловна, коју не откривамо у другима, него у себи, када смо спремни да је поклонимо, не тражећи ништа у замену. Само онда она извире из„сваког чина, сваког геста, сваке мисли“... да би наше бивствовање испунила смислом.
,,Могу рећи да сам у ту књигу излила бујицу прејаких емоција тако да ће свако ко има осећајно срце, обавезно то приметити – каже Марија Сталева. – Изненадило ме то што сви који су је прочитали кажу како су је прогутали у једном даху.А то је тако зато што сви жуде за срећом, али не знају како да је постигну.
Многи између нас, да не кажем скоро сви смо попут Раје и тражимо срећу негде напољу, уз помоћ некога, због некога.Волимо себе само ако нас неко прихвати, али ако се осетимо одбаченим, онда смо несрећни. И то је тако зато што не знамо ко смо и шта смо, нисмо свесни узрока због којег смо овде.
По речима ауторке, ми смо на овај свет дошли да бисмо испољили оно што нам је Бог даровао. Када стасавамо као личности ми постепено пониремо у материјални свет и заборављамо на своју духовну природу.Настојимо да задовољимо пре свега потребе тела.Чему стремимо? Храни, сексу – то су вредности на којима почива данашњи свет – каже она.Исто као и многи наши сународници,Маријина јунакиња – Раја,потражила је срећу преко океана, али не ону материјалну, већ другу која удаљава од дневне рутине. Тамо међутим, далеко од познатог окружења, међу људима који имају другачију културу, илузије се брзо распршују да би остала пука реалност. Уместо сањаног живота мораш се борити за голи живот. Без пријатеља, без родбине или вољених бића, без упоришта. Следе патње, понижења, понирање у најтамније дубине човекове психе који прате живот емиграната на ивици опстанка.Управо ова искушења Раји делују као катарза и помажу јој да открије истинуо људској срећи:Неки људи мисле да је срећа у материјалном просперитету, други попут Раје теже љубави и јединству са само једним човеком. Све је то заблуда јер су та стремљења пројекција унутрашњег трагања, каже Марија Сталева и наставља:
Многи су се одселили у иностранство и зарадили хрпу новца, али да ли су срећни? Додуше, када их погледаш они су насмејани, изгледају пуни радости, али ни на тренутак не помишљају да побрину о свом духовном израстању. Није спорно, живимо у материјалном свету, потребни нам су храна, одећа, разни предмети за свакодневну употребу... али материјална задовољеност не би требало бити већа од тога да живимо достојанственим животом. Она не сме бити циљ јер води до духовне деградације.“
Тешкоће на животном путу могу нас оснажити, али ако не успемо да их савладамо, оне нас могу скрхати, поготово ако паднемо у опаку замку самосажаљења и почнемо се осећати као жртва. Књига Марије Сталеве је подстрек за сва крхка бића која имају потребу да у свом животу открију Љубав – Вечну, Безграничну, Исконску, Истинску.
Превод: Ана Андрејева
Изложба „Митологија мог акваријума“ сликарке Светлане Генчеве, која се данас може погледати у софијској „Црвеној кући“, посетиоцима нуди јединствену прилику да доживе уметност на сасвим нов начин. „Ове 'живе слике', уз помоћ апликације за проширену..
У најновијој дигиталној рубрици „Зграде причају“, Регионални историјски музеј – Софија представља приче о знаменитим зградама у центру главног бугарског града, као и о људима који су некада живели у њима. Ова иницијатива, која обухвата видео-материјале,..
Уметничка галерија усред шуме – тако пролазници описују чесму са сјеницом крај пута у близини родопског села Конче код Момчилграда. Њену изградњу је 1985. године започео отац Јусеина Јусуфа, а након што је, само годину дана касније, умро, пројекат је..
У најновијој дигиталној рубрици „Зграде причају“, Регионални историјски музеј – Софија представља приче о знаменитим зградама у центру главног бугарског..
Изложба „Митологија мог акваријума“ сликарке Светлане Генчеве, која се данас може погледати у софијској „Црвеној кући“, посетиоцима нуди јединствену..