Занимљива, богата искуствима и утисцима је ова година за познатог бугарског ликовног уметника Ивана Јахнаџијева и његовог сина Александра. Александар је дипломирао на Одељењу за историју уметности Универзитета у Перуђи, Италија, има и властиту информативну агенцију која извештава о догађајима везаним за Организацију Уједињених нација. Отац – Иван Јахнаџијев познат је као утемељивач боди арта у Бугарској, авангардиста, ексцентрична личност и оптимистички аналитичар живота. Слика пејзаже, мртву природу и фигуралне композиције које су нашле место у Националној уметничкој галерији и приватним збиркама у Грчкој, САД, Финској, Француској, Шведској, Јапану и другде.
Ове године отац и син су наступили заједно у Европском парламенту у Бриселу где су помоћу кичице приказали кризу у Европи. Њих двојица су недавно приредили заједничку експозицију у конзулату Италије у Њујорку. Око месец дана Иван Јахнаџијев је провео у светској културној и финансијској престоници где је имао незаборавне сусрете са занимљивим личностима и прилику да присуствује значајним културним догађајима..Уметник је посетио нову верзију класичног мјузикла „Хелоу, Доли!” на Бродвеју, оперету „Чикаго”, присуствовао вечерима посвећеним блузу као и концерту Чику Корији.
Снажно ме је импресионирао дизајн излога у граду – они су као право уметничко дело – прича о свом боравку у Њујорку Јахнаџијев. – Допао ми се начин живљења у том стецишту креативних људи из целог света. Пуно се гради, укључиво и испод земље, већ има десетоспратница изграђених испод нивоа земље. Посетио сам и Кип слободе. Редови испред те скулптуре су невиђени, хиљаде људи дневно долази да види овај симбол независности САД. Неки се чак моле испред споменика – Арапи, Европљани, људи из различитих крајева света – то ме стварно запрепастило.
Поред прослављеног Гугенхајмовог музеја савремених уметности Јахнаџијев је обишао и неке познате галерије:
Њихове приватне колекције су веома богате и драгоцене. Имао сам прилике да први пут видим оригинале слика које смо изучавали на Ликовној академији у Софији. Велики утисак ми је оставило и то што су галерије пуне не само страних туриста него и Американаца. Када сам то рекао једном колеги, он ми је одговорио: „У доба кризе људи траже спас или одговор на своје проблеме у уметности и тада су галерије посећеније него обично.” Уметност је свуда унаоколо, свако има право да се бави уметношћу, за разлику од Бугарске. Уметност се огледа у храни, у излозима, у чувеним небождерима, на улицама...
И пар речи о једној њујоршкој школи:
Указала ми се прилика да посетим и једну школу, било ми је интересантно зато што и у Бугарској радим са децом. Убедио сам се да је уметност приоритет у образовном систему. Чак је и споља видно каква се пажња поклања уметности – на зидовима су зидне слике, пластике. Мислим да читава једна индустрија ради за младу генерацију – почев од одеће па све до материјала којима се ради. Мислим да то има будућност.
И још један утисак:
Посетили смо један мјузикл који је потрајао сат и по – музика се изводи помоћу најлон кеса, папира, лавабоа, кантица, лонаца, четки за рибање подова. А под је био претворен у бубањ са микрофонима одоздо, деветоро младих људи обучених у крпе, трљало је песак на поду и јурило се по сцени. Импресивна је ова нова уметност која се са улице преноси на бину. И то је нешто што по мом мишљењу такође има будућност.
Превод: Ана Андрејева
Фотографије из личне архиве
Друго издање Фестивала уличне музике и аутентичне градске културе Street Music Fest очекује своје посетиоце од данас до 29. септембра на софијском тргу Славејкова. Шарени и весели форум окупиће на једном месту софијске уличне музичаре, биће плеса,..
Мода која није носива, али служи као инспирација. Префињене хаљине, међутим не од чипке или свиле, већ од метала. Скулптуре Живка Седларског своје место су нашле у музејима, галеријама и приватним колекцијама на три континента, а њему донеле надимак..
Роман „Временско склониште“ Георгија Господинова, у преводу Хане Сандборг на шведски језик, уврштен је међу пет књига које су ушле у ужи избор за Шведску међународну књижевну награду. Ово је јединствена награда која се додељује како ауторима, тако и..
Бугарска продуцентска компанија планира изградњу новог филмског центра вредног 15 милиона евра у индустријској зони Божуриште, надомак Софије, на..
Међународни фестивал етнографског филма „ОКО“ одржаће се у Софији од 8. до 15. новембра. Форум се одржава уз подршку Националног филмског центра, Општине..