Већ 25 година бугарски научници истражују Ледени континент. Споменик ћирилици ће бити подигнут на Антарктику за време 26. бугарске експедиције на том континенту.
Бугарска научна експедиција ће поново кренути на Антарктик. Након дугог путовања пуног изазова је прва група научника 1. децембра стигла у базу „Свети Климент Охридски“ на острву Ливингстон.
Њен главни задатак је да припреми базу пошто је она до сада била зазимљена, рекао је председник Бугарског антарктичког института проф. Христо Пимпирев који ће се придружити другој групи научника и истраживача који ће кренути 13. децембра.
И ове сезоне ће се бугарски научници суочити са великим изазовима. Предстоји изградња гараже за теренац „Маниту“ који су истраживачи набавили прошле године. Кровови свих кућица ће бити опремљени соларним панелима, на тај начин ће употреба дизеловог горива бити сведена на минимум. Бугарска експедиција ће завршити и један заједнички пројекат са Монголијом, а наиме – биће постављен споменик ћирилици на Антарктику. У њега ће бити уграђене ампуле у којима ће бити земља из Бугарске, а на споменику ће бити гравирани ликови стваралаца словенског писма свете браће Ћирила и Методија. Више о пројекту сазнали смо од проф. Христа Пимпирева:
Делови овог споменика су већ натоварени на шпански брод који путује ка Антарктику тако да очекујемо да ће средином фебруара бити испоручени бугарској бази. Споменик ће бити причвршћен завртањима за стену, али треба припазити да на њој нема растиња, лишајева и маховине које можемо оштетити. Подићи било какав објекат на Антарктику није лак задатак јер треба да одговара строгим еколошким критеријумима.
Бугарски научници су посвећени свом истраживачком послу на Антарктику чак и кад нису на овом континенту. Њему је до сада посвећено око петнаест књига у којима су бугарски истраживачи прикупили и сумирали своје утиске и резултате истраживања. Још након прве експедиције организоване 1993. године су проф. Христо Пимпирев и доц. Борислав Каменов издали монографију под насловом „Дотакни Антарктик.“ Двојица су први бугарски геолози истраживачи Антарктика. Након једномесечног боравка на острву је Изабел Шопова која живи у Аустралији написала књигу „Јужно од разума.“ Почетком септембра је одржана промоција алманаха под насловом „Непозната Јужна земља - Terra Australis Incognita” чији је састављач Гергана Лаптева, а консултанти проф. Христо Пимпирев и др Љубомир Иванов. У њему је објављена већина познатих до сада географских мапа Антарктика почев од древности преко његовог развоја кроз векове до данас.
4. децембра је у великој сали Софијског универзитета представљена последња књига проф. Христа Пимпирева – „Антарктик – мразовити југ.“ Ево шта нам је испричао аутор:
Реч је о луксузном издању на бугарском и енглеском језику а посвећено је обележавању 25. годишњице почетка истраживања бугарских научника на Леденом континенту. У њему ћете видети најбоље фотографије које су урадили наши научници и истраживачи. Укључен је опис биљног и животињског света, природе Антарктика. Представљен је преглед свих 25 експедиција тако да је ово најновија књига о Антарктику која ће читаоцима омогућити да науче шта је Бугарска постигла током 25 година на Леденом континенту.
Превод: Ајтјан ДелихјусеиноваГотово месец дана након превремених парламентарних избора одржаних 27. октобра, нови бугарски парламент још не може да почне с радом, јер народни посланици не могу да изаберу председника Собрања. Актуелно питање поштености и транспарентности избора..
Будитељ – особа која својим поступцима, идејама или стваралаштвом буди дух народа, негује и шири националну самосвест, културу и образовање. У историји Бугарске овај појам се најчешће везује за период националног препорода (18-19. век) и имена учитеља,..
Посланици Европског парламента завршили су саслушања 26 кандидата за комесаре у новом саставу Европске комисије, коју предводи Урсула фон дер Лајен. Ипак, крај овог процеса није резултирао споразумом међу политичким снагама око коначног састава..
Готово месец дана након превремених парламентарних избора одржаних 27. октобра, нови бугарски парламент још не може да почне с радом, јер народни..