7. јануара комплетно рестаурирана бугарска црква Светог Стефана у Истанбулу, називана још и Гвоздена црква, биће поновно свечано освећена. На званичном отварању у чину освећења саслужиће васељенски патријарх Вартоломеј Први и бугарски патријарх и митрополит Софијски Неофит. Црква ће отворити врата у присуству председника владе Бугарске Бојка Борисова, председника Турске Реџепа Тајипа Ердогана и неких чланова владе две државе, високих црквених великодостојника и преко 1.000 гостију.
Рестаурација тог јединственог споменика бугарског историјског наслеђа потрајала је шест година, а вредност ремонтних радова је 15 милиона турских лира (око 4 млн евра), које је обезбедила Велика општина Истанбул.
О цркви и духовном животу цариградских Бугара прича отац Ангел, који је више од 13 година свештеник бугарске православне заједнице у граду.
Ремонт цркве је почео 2011. г., а требало је да буде завршен у току године дана. Међутим због корозије, дубоко продрле у метал ,он се отегао и окончан је тек сада. Извршена је свеобухватна обнова. Стари орнаменти су били скинути. Они који су били у бољем стању, рестаурирани су, а други, за које то није било могуће, поново су одливени на основу сачуваних планова аустријске компаније „Рудолф фон Вагнер“ из Беча.
Храм Светог Стефана ове године обележава 120 година од стварања. Он има огромни историјски значај за нашу земљу – у том храму, још када је овде била „Дрвена црква“ ,објављена је независност бугарске Цркве. Кнез Стефан Богориди је поклонио плац у Истанбулу за изградњу цркве. Сада ће се у храм поново служити свете литургије. Ова јединствена црква биће окупљалиште Бугара, али ће бити привлачна и за многобројне туристе и посетиоце града.
Истанбул је богат знаменитостима које су стециште туриста, и поред историјских споменика из древности црква Светог Стефана је значајан објекат – каже отац Ангел. 2007. г. сто турских архитеката је анализирало тадашње стање цркве која је била потпуно оронула – они су је међутим оценили као најлепши православни храм на територији целе Турске. Сада, после обнове, она је прави драгуљ у круни града.
У годинама изградње цркве у 19. веку истанбулских православних Бугара било је око 50.000. Данас их је око хиљаду. Да ли светкују црквене празнике и да ли их црква као и ново отворена бугарска школа окупљају?
Моји парохијани су, на жалост, малобројни и претежно старији људи. Најпосећеније су Божје службе у параклису Светог Јована Рилског у кварту Шишли. Због корозије цркве Светог Стефана тамо су литургије служене само неколико пута годишње. На Богојављање и Васкрс, на храмовни празник, људи радо долазе. Пале свеће, моле се, захваљују Богу и тако одржавају бугарски дух у својим породицама. Бугарска школа је створена пре две године на иницијативу бугарског генералног конзулата у Истанбулу. У њој има три старосне групе – између првог и четвртог разреда основне школе и између шестог и осмог разреда. Посећују је углавном деца Бугара који привремено бораве у Истанбулу као деца и исељеника из Бугарске. Трећа старосна група обухвата људе изнад 35 година који желе да науче бугарски језик. Међу њима има и неких мојих парохијана – завршава своју причу отац Ангел.
Превод: Ана Андрејева
Јединствена статуа из римског периода Одесоса, за коју се претпоставља да датира с краја 2. и прве половине 3. века, пронађена је приликом грађевинских радова у близини железничке станице у Варни, саопштили су археолози из Регионалног историјског музеја..
Вечерас ће се у Националном етнографском музеју у Софији одржати семинар под називом „Фалсификати и фалсификовање древних новчића и предмета у Бугарској“. Професори Иља Прокопов и Диљана Ботева, који ће бити предавачи на овом догађају, представиће..
На археолошком локалитету Перперикон, у јужном делу стеновитог града, археолози предвођени професором Николајем Овчаровим открили су комплекс који се састоји од десетина малих кућа. Према речима професора Овчарова, овај кварт датира из XIII-XIV века..