Само пар дана након што је преузела своје прво ротирајуће председавање Саветом ЕУ Бугарска је у фокусу интензивне дипломатске пажње. Шинзо Абе је обавио прву у историји билатералних односа две земље посету јапанског председника владе Бугарској, премијер Бојко Борисов је отпутовао у Азербејџан, у посету Софији је стигао председник Црне Горе Филип Вујановић, а истог дана је новоименовани шеф пољске дипломатије Јацек Чапутович разговарао са бугарским колегом Екатерином Захаријевом. САД такође нису пропустиле прилику да Бугарској зажеле успех током шестомесечног председавања – у радној посети Софији боравио је заменик помоћника државног секретара САД Хојт Ји. А вест да је македонски парламент ратификовао Уговор о сарадњи и добросуседству с Бугарском, који је од посебне важности за Софију, представља својеврсну кулминацију низа битних догађаја на спољнополитичком плану.
Шта је, у ствари, заједничко овим догађајима и на шта указује ова активност?
Као прво, морамо нагласити да ова грозничава спољнополитичка активност сведочи на најубедљивији начин о месту и улози Бугарске на међународној сцени. Бугарска је европска земља средње величине која је чланица ЕУ, али је тренутно, као председавајућа земља Саветом ЕУ, у фокусу пажње међународних посматрача који изблиза прате сваки њен корак на дипломатском фронту. У овом својству је Бугарска јасно ставила до знања да неће бити равнодушна према основним међународним проблемима који се тичу интереса ЕУ или њених властитих интереса.
Председник владе Бугарске Бојко Борисов је у Азербејџан отпутовао на позив председника Илхама Алијева. Ова посета делује сасвим логично и очекивано у контексту бугарских амбиција да у земљи буде изграђен европски центар за дистрибуцију гаса који би европским земљама нудио гас из различитих извора. Ову идеју је подржао Брисел и током разговора о председавању Бугарске Саветом ЕУ је председник ЕК Жан-Клод Јункер бугарском премијеру уручио нацрт пројекта изградње овог гасног хаба.
А од Азербејџана се очекује да овом хабу испоручује плаво гориво. Потписан је и споразум о испоруци гаса укупне количине 1 милион кубних метара која ће започети 2020. године. Али није искључена могућност да бугарска влада инсистира на повећању испорука јер је договорени обим веома скроман за један европски гасни центар. Алијев је Борисову понудио инвестиције у јавном снабдевању природним гасом у Бугарској, али две земље неће повезивати једино гасоводи пошто је успостављена и редовна директна линија Баку-Софија која се очекује да ће активирати дијалог између Бугарске и Азербејџана.
Азијски правац у интересима земље се конкретизовао и задобио нове, реалније димензије посетом јапанског премијера Шинза Абеа Бугарској.
Ово је била прва званична посета председника владе Јапана Бугарској, без обзира на то што је сарадња између две земље била на једном прилично добром нивоу. Изгледа да Токио жели да добије јаснију подршку у контексту затегнутих односа са Северном Корејом и све већих глобалних амбиција Кине. Јапански премијер је видео да може да рачуна на подршку Бугарске и демонстрирао спремност да се билатерална економска сарадња продуби.
Прво бугарско председавање Саветом ЕУ ће протећи у знаку европских интеграција земаља Западног Балкана. Свестан тога је председник Црне Горе Филип Вујановић допутовао у Бугарску како би разговарао с председником Руменом Радевим о конкретним плановима Софије у том правцу.
У ствари, ово је прва посета шефа државе земље Западног Балкана Софији након што је она преузела председавање Саветом ЕУ, што указује на вољу Црне Горе да води активну политику интеграције у ЕУ. Очекује се да ће до фебруара земље Западног Балкана изаћи са заједничком стратегијом за приступање ЕУ.
Друга, такође вредна пажње посета је недавно именованог министра спољних послова Пољске Јацека Чапутовича. Односи његове земље с Бриселом су запали у кризу и Пољској прети одузимање права гласа у ЕУ. Стога је Варшава одлучила да потражи истомишљенике и савезнике и ван круга Вишеградске четворке.
Сад, у својству председавајуће ЕУ, Софија је добила још битнију улогу тако да су се напори Пољске да задобије њену подршку удвостручили. Али посматрачи нису пропустили да помену да Бугарска води „мекшу“ политику и није склона да се ангажује на решавању конфликта између Брисела и неке земље чланице. Ма какви били резултати ових дипломатских контаката, Бугарска је, несумњиво, чврсто одлучна да за време свог председавања Саветом ЕУ игра активнију улогу на међународној сцени.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: БГНЕС и БТА
Друга политичка снага у новом парламенту коалиција „Настављамо промену – Демократска Бугарска“ (НП-ДБ) позвала је на брифингу све партије и посланичке групе да јасно изјаве да ни у ком облику неће сарађивати с ДПС-Нови почетак Дељана Пеевског...
На изборима одржаним 27. октобра све политичке партије које ће бити заступљене у новом, 51. сазиву Народног собрања Бугарске, изузев странке „Величина“ („Величие“), забележиле су пораст броја гласова у односу на изборе одржане 9. јуна 2024. године. На..
Још једни ванредни избори су иза нас, али изузев незнатно повећане излазности у односу на изборе одржане у јуну о.г, још је тешко прогнозирати политичке конфигурације, које би омогућиле формирање редовне владе, коју ће изабрати 51. сазив Народног..
„Северна Македонија још није усвојила неопходне измене како би у Устав укључила припаднике других народа који живе на њеној територији, као што су Бугари.“..
Лидер партије ГЕРБ, Бојко Борисов, саоштио је да ће странка уложити максималне напоре за формирање редовне владе са пуним мандатом, посвећене..
Лидер покрета „ДПС – Нови почетак”, Дељан Пеевски, најавио је одржавање ванредне националне конференције 22. децембра у Софији. У званичном саопштењу за..