Већ 30 година Бугарски културни институт у Москви врши своју мисију и промовише бугарска културна достигнућа у Русији. Институт је основан 1988. године када су 19. јануара владе две земље потписале специјалне споразуме. Од 2011. године наовамо Центар се налази у згради Општеруске државне библиотеке стране књижевности „М. И. Рудомино“.
Традиција културних веза је најперспективнији правац развоја билатералних односа између Русије и Бугарске, категоричан је данас директор Бугарског културног института Павел Васев. Ове године, када две државе обележавају и 140 година од краја Руско-турског рата, у Москви ће се одржати мноштво догађаја уз бугарско учешће.
Говорећи о догађајима који ће бити у фокусу рада Бугарског културног института ове године, Павел Васев је посебну пажњу посветио и филмском програму који Национални филмски центар Бугарске и Мосфилм припремају поводом 140. годишњице краја Руско-турског рата који је за Бугарску био ослободилачки. Домаћин пројекција поново ће бити Третјаковска галерија почетком марта. Реч је о филмовима као што су: „Преломно време“, „Хероји врха Шипка“ (руско-бугарска продукција), „Юлија Вревскаја“ Николе Корабова. Специјално везано за Николу Корабова, који је ђак руске позоришне школе, хоћу да кажем да смо у њиховом филмском фонду пронашли веома добру копију његовог филма „Слобода или смрт“, који је посвећен самопожртвовању Христа Ботева. Тај филм у Бугарској никада није приказан, али су људи у Русији имали прилику да га виде. Филм има више филмских копија синхронизованих на руском језику.
Морам да нагласим и једну веома значајну изложбу Руског државног историјског музеја уз учешће Плевенског војно-историјског музеја са око 70 експоната. Била је то изванредна експозиција на историјску тему која је 2017. имала велики одјек. Важно је рећи да смо прошле године, након 10-15 година одсуства, на Московском сајму књига успели да представимо неколико бугарских издавачких кућа. Експозиција је била под насловом „О писменах“, а главни акценат у њој је био да заштитимо бугарско порекло Ћириличног писма и глагољице, тако што покажемо шта се све стварало као писмо у бугарским манастирима, светим местима и црквама.
Бугарска савремена књижевност чини такође покушај да нађе свог руског читаоца. Последње четири године Бугарски културни институт у Москви помаже издавању два или три бугарска романа у преводу на руски језик. Аутори следећих бугарских романа који ће ове године бити издати на руском језику су Виктор Пасков и Милен Русков, каже Павел Васев који као један од најважнијих проблема с тим у вези наводи одсуство преводилаца.
Иначе интересовање за бугарски језик у Русији постоји – о томе говори и чињеница да смер бугарски језик и књижевност постоји на неколико универзитета. Бугарски културни центар такође организује течајеве бугарског језика:
Реч је о једној веома доброј традицији. Годишње око 120-130 људи завршава те течајеве и добија одговарајућу потврду о степену владања бугарским језиком. Људи који показују интересовање и посећују течајеве бугарског језика су различити. Често су то особе које имају некретнину у Бугарској и решиле су да се трајно настане тамо – лично ја познајем пунио таквих људи. Има и других који желе да науче бугарски језик са научне тачке гледишта или зато што имају неке родбинске везе са Бугарима.
Превод: Албена ЏермановаЗбог великог интересовања за изложбу "Дечко Узунов. Стваралаштво. 125 година од рођења уметника", Софијска градска галерија ликовних уметности је продужила изложбу дела уметника до 9. октобра. На изложби је представљено преко 90 радова различитих..
Фестивал бугарског филма који се одржава у Паризу (10-13. септембар) имаће свој наставак у Софији. Француски културни институт у бугарској престоници представиће франкофонској публици код нас остварења из фестивалске селекције током година. Пројекције ће..
Документарни филм „Срце друге Бугарске“ новинарке Милене Милотинове премијерно је приказан у Централном војном клубу у Софији. Остварење је посвећено 30. годишњици оснивања Државне агенције за Бугаре у иностранству. Кроз приче многих бугарских..
Италијанско-француско-шпанска биографска драма „Лимонов“, у трајању од 138 минута, освојила је главну награду за најбољу литературну адаптацију на..