Један од симбола Разграда – градски сат поново откуцава, пошто скоро две године није радио због квара. Општинској управи је требало више времена да пронађе стручњака који би се латио поправке поломљених делова, а да би при томе очувао аутентичност механизма. Скоро сви часовничари су били наклони да замене делове 154-годишњег градског сата електронским механизмом, изјављујући да је инструмент веома амортизован те је радио једино захваљујући вештини локалног мајстора Илка Колева који је последњих 25 година био задужен за одржавање симбола града. Најзад чувени сахатџија из Софије Георги Милчев одлучио је да рестаурира и монтира покварене елементе. Њему је пошло за руком да сачува оригинални механизам изузев свега неколико зупчаника које је сам израдио.
Најважнија је била поправка осцилујућег мерача који је подешен на 1 килограм. Не сви часовници имају такав механизам који иначе гарантује већу тачност. Ваздушни регулатори замењени су опругама које помажу глатки рад сата. Тешко је реновирати толико стари механизам, много је лакше купити нови, објашњава мајстор.
Георги Милчев потиче из фамилије мајстора часовничара те је током година „вратио животу“ много сатова и не само у главном граду, него и широм земље. На обнављању механизма разградског сата радио је заједно са колегом Александром Манолевим са којим је рестаурирао музејске експонате и у неким европским земљама, као и са разградским мајстором Илком Костовим.
Сахат-кула у Разграду је саграђена у ХVІІІ веку, а свој савремени облик задобила је 1864. године захваљујући надахнутом раду досељеника из Трјавне Тонча Тончева. Кула има јединствену архитектуру, јер у поседује неке грађевинске карактеристике цркве. Састоји се од три дела – доњи и средњи су од камених блокова у облику паралелепипеда, одвојени венцем. Горњи део је дрвена надградња у облику октаедра са куполастим кровом. Кула је висока нешто мало преко 26 метара, а зид је дебео око метар.
Иво Стојанов, кустос Историјског музеја у граду испричао нам је занимљиву причу о томе како је мајстор Тончо Тончев започео градњу:
Он се опкладио са локалним пашом (по речима његове ћерке то је био чувени реформатор Османског царства Митхад паша) да ће у Разграду подигнути дивну сахат кулу. Ако се она паши не свиди, онај може да му узме главу, али ако је грађевина лепа, платиће му кило пара. Паша је заволео рад вештог мајстора и сат на кули већ више од 150 година одмерава радне дане и празнике Разградчана.
Превод: Александра ЛивенСарадња бугарских и кинеских научника била је данас у фокусу форума у Софији на којем су учествовали представници Бугарске академије наука (БАН), Владе, економисти и јавни радници. Догађај су заједнички организовали БАН и Кинеска медијска група...
Бугарска неће морати да спасава државе чланице зоне евра које се суочавају с великим дуговима. Ово је за БНР изјавила Љиљана Павлова, бивши вицепремијер Европске инвестиционе банке. „У уговорима које потписујемо и правилима која важе, веома јасно..
Током претходне две недеље, на часовима завичајне културе у бугарској допунској школи "Родољубље" у Норичу, у Енглеској, ђаци првог и другог разреда имали су прилику да се упознају са богатством бугарских народних ношњи и традиционалних везова. Како..