Двојица ликовних уметника представљају Бугарску на опсежној међународној изложби „Мајстори акварела“ у Санкт Петербургу од 1. до 25. фебруара. Дела бугарских учесника мање-више покривају читав дијапазон акварелског сликарства, сматра један од учесника – Александар Телалим. Своје аквареле карактерише као поетичне, „разливене“, неочекиване и непоновљиве и у сваком случају такве које разоткривају магичност ове врсте ликовне уметности.

Дело Кирила Бошкова је детаљизовано, а светлост преплављује све на слици. Он излаже портрет деде Добрија из села Бајлово, највећег дародавца патријаршијске цркве Александра Невског у Софији, који је недавно преминуо у 103. години живота. 

Друго издање изложбе „Мајстори акварела“ окупља у Санкт Петербургу стотинак уметника из 23 државе. Више од 400 дела приказују класичне и савремене правце развоја, различите стилове и теме – портрете, пејзаже, мртву природу, апстракције...

У избору учесника тражен је високи професионализам и препознатљив ауторски стил.

Александар Телалим је бесарабски Бугарин, рођен у Украјини, који више од 20 година живи у Бугарској и каже да се овде већ осећа као код куће. Наступао је на више од 60 изложби у земљи и иностранству. Слике су му интуитивне и спонтане:

„Црпим надахнуће из више култура, наравно из руске, украјинске,а привлачи ме и Исток – Кина и Јапан. Покушавам да ускладим различите стилове и пренесем их у своје стваралаштво. Типична за Бугаре виталност такође долази до изражаја у мојим делима и зато су она пуна енергије и елана.“

За акварел, који је годинама његова омиљена техника, каже да је веома изазован. То је жива техника – вода довршава оно што је уметник започео, а као резултат добија се синтеза жеља и вештине ствараоца с једне и инспирације коју нам даје сила свише с друге стране.

Данас акварел наилази на велико интересовање у Бугарској, а и у свету, који су разлози томе?

„Почев као техника за израду скица у боји и сликање симпатичних сличица, акварелско сликарство се у последњих 50- ак година темељито променило, објашњава сликар. Сада већ има много квалитетнијих савремених материјала, који су издржљивији и лепши. Поред тога, захваљујући томе што су се акварелисти увек држали по страни од званичних поруџбина, они имају много свежији поглед на живот. Акварел као техника омогућује сликару да изрази себе на разне начине – он је мост између графике и сликања уљем на платну. Чини се да та слобода технике на неки начин подстиче унутрашњу креативну слободу која побуђује интимни дијалог са гледаоцем.“

Иако у Бугарској нема баш много акварелиста, они имају свој стил и занимљиве идеје, а у последње време појављују се прилично добри сликари, убеђен је Александар. Наводећи својеврсни карактер бугарских дела, он повлачи паралелу између њих и бугарских икона за разлику од руског или католичког сликарства:

„Ми као Словени смо људи топлог срца, не обраћамо пажњу само на технику него и на људске ствари. Бугарске иконе су нешто грубље обрађене у поређењу са руским чија је обрада истанчанија, али пак су зато бугарске иконе експресивније, виталније, чак магичне јер вуку корен из предхришћанских времена. Све се то огледа и у другим делима, не само у акварелу, него у целокупној култури.“

Друга страст Александра Телалима је калиграфија, и то таква која се ради веома тешко, јер је то ћирилична калиграфија у источњачком стилу.

„Верујем да ћу у будуће успети да постигнем још бољу синтезу сликања и уметности лепог писања. Ја се бавим необичном калиграфијом – на бугарском и руском језику. Одувек ме занимало како Кинезима и Јапанцима успева да ускладе графички лик са текстом.“

Александар држи до тога да га текст који исписује, заокупља. То може бити класични хаику – тростих, најкраћа поетска форма у свету или реченице из неке зен приче. Често сарађује и са неким бугарским хаику песницима. Тренутно ствара калиграфије за збирку песама бугарских аутора из других држава. Александар Телалим је поклонио БНР своје дело са хаику тростихом Виолете Пенушлијеве:

„Волшебна ноћ. Месец

се купа у језеру

наги.“

Превод: Ана Андрејева

Фотографије: лични архив