Град Шумен је познат као један од центара бугарског препорода, културног и духовног живота, као град у којем се и данас осећа дух тог историјског доба. Ако кренете калдрмисаном уличицом Цара Ослободиоца ка Томбул џамији, проћи ћете поред музеј-кућа једних од најистакнутијих бугарских интелектуалаца и препородитеља као што су Панајот Волов, Лајош Кошут, Панчо Владигеров, Добри Војников. У овом граду рођен је митрополит Климент Трновски (чије је световно име било Васил Друмев), као и први муфтија муслимана у Бугарској Хоџзаде Мехмет Мухјидин. Џамија се налази у западном делу града где је некада био градски центар.
„…Све има своје време. Време је рушити – време је градити.“ – рекао је некада Еклисијаст. О времену, рушењу и изградњи неосетно размишљамо када идемо према Томбул џамији – муслиманском храму који је у доба Националног препорода Бугарске био један од најважнијих верских, културних и образовних центара муслимана на нашем тлу. Поред тога што је један од симбола Шумена, она је и национални споменик културе, на листи је 100 националних туристичких објеката у Бугарској… Међутим, због радова на њеној рестаурацији последњих година је број туриста који посећују џамију знатно смањен.
Томбул џамију је 1744. године подигао добротвор Шериф Халил Паша по коме је добила име, али због округле куполе она је међу становницима позната као „Томбул џамија“ (од турске речи tombul чије је једно од значења „лоптаст“). Гледано с архитектонске стране ваља истаћи да се примећује утисак специфичног оријенталног архитектонског стила с почетка XVIII века који у себи садржи елементе француског барока. Сви делови архитектонског комплекса образују једну целину, а међусобно су повезани двориштем. У молитвену салу се улази кроз аркаде у мауританском стилу. У својој књизи „Тајне Томбул џамије“ проф. Добрин Добрев са Шуменског универзитета „Епископ Константин Преславски“ пише: „Томбул џамија је представљана као једна од највећих муслиманских култних зграда на Балканском полуострву. Традиционално се истиче и постојање богате библиотеке која садржи 800 рукописа и 1.500 старих штампаних књига.“
У 2004. години је спроведено истраживање у вези са рестаурацијом џамије. У периоду од 2005. до 2008. године дошло је до потребе извођења неких хитних радњи на учвршћивању темеља храма. Због недостатка финансијских средстава пројекат рестаурације је обустављен све до 2016. када је захваљујући прикупљеним донацијама поново покренут. Рад укључује две фазе – рестаурацију зграде и уметничку рестаурацију.
Од свих џамија које сам до сада виђао, изузев оних које се тренутно граде на Средњем истоку, Томбул џамија је најбогатије украшена. – каже руководилац уметничке рестаурације Љубомир Воденичаров. Што се тиче управо фазе уметничке рестаурације, он прецизира:
Најсложеније у овој џамији је то што су експонирана два периода украса. Један је оригиналан из средине 18. века, а други из каснијег доба – после 19. века и он је преписан. То је било потребно зато што је први украс био „подређен“ алијанској естетици. У 19. веку због неких оштећења и из поменутих естетских разлога украс је преписан али већ уз присуство локалних елемената турског барока. Потрудићемо се да радови буду такви да се јасно види разлика између два периода. А што се украса тиче, он је заиста изванредан – све је ручно сликано без икаквог коришћења шаблона.
Превод: Албена Џерманова
Фотографиjе: Јузлем Тефикова и Радио ШуменЦрква Св. Георгија Победоносца се налази у насељу Колуша, у Ћустендилу – граду у подножју Осоговске планине. Проглашена је архитектонско-грађевинским и уметничким спомеником културе од националног значаја. Проучавање и рестаурација цркве..
Крај једног од кршких извора у римској провинцији Доња Мезија (Moesia inferior), код данашњег града Девње, зауставио се цар Трајан (98-117) са својом војском. Тада је његова сестра Марција послала служавку по воду, којој је златна посуда исклизнула из..
У Бугарској има на стотине цркава и манастира саграђених са вером и надом да ће људима донети мир и надахнуће. Већ 18 векова Чирпански манастир, који је подигнут у знак сећања на Светог Атанасија Великог - архиепископа Александријског, познат је..