Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Обележавамо Међународни дан борбе против вршњачког насиља

БНР Новини

Сваке године последње среде фебруара обележава се Међународни дан борбе против вршњачког насиља који је познат као Дан ружичастих мајица.

Први пут је Дан ружичастих мајица обележен у Канади 2007. године као протест који су организовали ученици Дејвид Шепард и Травис Прајс тако што су обукли ружичасте мајице да би изразили своју позицију против насиља у школи. У Бугарској ова иницијатива је релативно одскора популарна, а у кампањи прошле године учествовало је отприлике две трећине школа у земљи. Према званичним подацима, око једне четвртине бугарске деце било је објекат злостављања преко интернета. Овогодишња кампања је усмерена управо против насиља преко интернета и обухвата сајбер зависности који се често сусрећу код малолетника. Данас се поводом Дана ружичастих мајица организују разне манифестације уз помоћ невладиних организација и центара за заступање деце. Израђују се постери, веома популарни су тематски флешмобови у школским двориштима. На пример, кампања у Шумену пролази под мотом „Доброти не требају филтри!”. „Веома је важно да догађаје приређују деца за децу, а одрасли само треба да им пруже логистичку подршку.“.

Насиље у школи једино можемо евидентирати. Ми смо попут фотографа. За нас су сва деца једнака али, у ствари, једно од њих показује насилничко понашање. Према томе мора се спречити насиље, али не само то – морају се тражити његови корени, каже Јордан Тодоров, наставник за специјално образовање и психолог у Уједињеној школи „Никола Јонков Вапцаров“ у селу Влчитрн, у околини Плевена.

У ситуацији насиља обично постоје: насилник, жртва и заштитник. Према психологу, насиље може изазвати комплекси особе, али оно може бити и копирање понашања у породици. Породично окружење ни на који начин се не може искључити као основни фактор васпитања. Док жртва провоцира најчешће својом различитошћу, наводи Тодоров.

Снимка
Према подацима Министарства образовања, у школској 2016/2017 години пријављено је 4.711 случајева насиља у школи. Прошле године су стручњаци ове установе израдили међуинституционални акциони план за превенцију агресије и јачање безбедности у школи. Међутим, према Јордану Тодорову, превенција постаје веома тежак посао, јер школа може да реагује тек када дође до појаве агресије. По његовим речима,веома је битно да у улогу заштитника наступе сама деца.

Заштитник је дете које има веома стабилан и здрав вредносни систем. Дете које има веома добар родитељски модел васпитавања. Улога заштитника има снажан утицај на адолесценте. Тако је зато што сама деца наступајући у тој улози постају социјални и васпитни коректив понашања у школи. Она постају пример опонашања, пример тога шта треба радити уколико постанемо сведоци насиља.

Према Јордану Тодорову, оно што највише треба детету да би расло живо и здраво и психички и физички јесте мир:

За психу детета најважнији је мир. Мир долази из добре школске средине и доброг породичног окружења. Само у условима мира дете се може развијати, може успешно учити и развијати свој таленат.

Превод: Албена Џерманова

Фотографиjе: БГНЕС



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Гласање у дијаспори без већих изненађења

Ванредни парламентарни избори одржани 27. октобра донели су још шароликији састав бугарског парламента него што су прогнозе наговештавале. Иако се предвиђало да ће у Народном собрању своје место наћи чак девет странака, коначни резултати, које је..

објављено 30.10.24. 11.50
Рајна Манџукова

Рајна Манџукова: Волела бих да рат не раздваја бесарапске бугарске заједнице у Украјини и Молдавији

Бесарапски Бугари су "недељиви део бугарске духовне и културне заједнице, тако ће и остати, јер је веза између нас и њих нераскидива" – пише у једином броју листа "Бугарска Бесарабија", који је изашао у Софији 28. новембра 1938. године и одредио да..

објављено 29.10.24. 10.00

Радио Бугарска пита: Када ће се одржати следећи парламентарни избори?

Гласање по инерцији. Гласање с последњом надом да ће сутра све бити у реду и да ћемо о изборима поново причати за четири године. То су били гласови разочарења од политичара, од нас самих, од оних тамо, који нису изашли на изборе. “Расположења су..

објављено 28.10.24. 15.25