Уочи прославе 140. годишњице Ослобођења Бугарске од Османлија су се у организацији Црвеног крста Бугарске и Гарде Војске Бугарске грађани окупили испред споменика медицинским радницима у Докторском врту како би им одали почаст и подсетили се на њихов подвиг у Руско-турском рату. Споменик се налази у самом срцу града, у врту иза Народне библиотеке „Св. Ћирило и Методије,“ а подигнут је у знак сећања на медицинско особље страдало у Руско-турском рату из 1877-78. године. Споменик је изграђен по пројекту руског архитекте Антонија Томишка. Докторски споменик, како га обично зову становници главног града, подигнут је уз помоћ донатора у периоду од 1883. до 1884. године. Сам споменик представља четворострану зарубљену пирамиду постављену на великој подлози. На врху пирамиде налази се саркофаг од полираног гранита на којем су рељефни крстови које је израдио италијански каменорезац Фарабоско. На све четири стране саркофага уклесана су имена бојева у којима је погинуло највише медицинских радника: у Плевену, на Шипки, у Пловдиву и Мечки. Испод саркофага, на испупченом камењу од којег је изграђена пирамида, урезана су имена лекара, лекарских помоћника, сестара милосрдница и болничара, а међу њима је и име једног Бугарина – доктора Константина Везенкова, лекара који је бринуо за бугарске добровољце. У основи пирамиде налази се натпис који гласи: „Медицинскимъ чинамъ погибшимъ в Турецкую войну 1877 – 1878.”
Свечана церемонија одавања почасти представља симболичан израз захвалности и знак сећања на подвиг погинулих у борби за слободу Бугарске медицинских радника. Одавање почасти почело је парастосом који су служили свештеници Бугарске и Руске православне цркве.
Репрезентативни дувачки оркестар гарде Војске Бугарске и Гарда Војске Бугарске одали су војну почаст и чували почасну стражу испред споменика херојима који су својом хуманом делатношћу током рата створили услове за оснивање Црвеног крста Бугарске.
На церемонији је председник Црвеног крста Бугарске академик Христо Григоров рекао:
Ваше екселенције, драги пријатељи, окупили смо се испред споменика, симбола љубави и захвалности бугарског народа свима који су дали свој живот за ослобођење Бугарске, руским, румунским, украјинским, пољским и беларуским војник лекарима. Споменик је подигнут 1884. године а Црвени крст Бугарске је 1993. године организовао церемонију освештања. Отада до данас сваке године се окупљамо како бисмо рекли једно велико „Хвала!“ Овај споменик има и други потенцијал. Он треба да младим људима шаље поруку да буду добри, милосрдни и да поштују своју историју. Да погнемо главе и одамо почаст овим херојима који су свој живот дали за слободу Бугарске. Вечна им слава!
Церемонији одавања почасти присуствовали су дипломате, политичари и многи грађани како би исказали своју захвалност и положили цвеће на споменик погинулим медицинским радницима.
Превод: Ајтјан ДелихјусеиноваНа данашњи дан, пре тачно 80 година, свет је заувек промењен првом употребом нуклеарне бомбе у ратном сукобу. Експлозије изнад Хирошиме и Нагасакија довеле су до огромних разарања и смрти. Тим поводом, Музеј "Земља и људи" у Софији данас..
Угледне јавне личности позвале су власти Бугарске да заузму став о ситуацији у Гази. „Док се у Међународном суду УН води поступак по оптужби за геноцид, Бугарска нема морално право да ћути или да се крије иза процедуралних разлога. Напротив – наша земља..
Бугарско друштво је на просечном европском нивоу по коришћењу генеративне вештачке интелигенције. То показују подаци репрезентативног испитивања, које је агенција „Алфа Рисерч“ спровела у периоду од 7. до 14. јула 2025. године на узорку од 1.000..
На данашњи дан, пре тачно 80 година, свет је заувек промењен првом употребом нуклеарне бомбе у ратном сукобу. Експлозије изнад Хирошиме и Нагасакија довеле..