Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Благовести – почетак нашег Спасења

БНР Новини
Фотографија: архива

25. марта хришћанска црква прославља Благовести. Данашњи празник је истовремено Господски и Богородичин, каже отац Антониј Марчев из Пирдопске духовне околије, Ловчанске епархије. На данашњи дан хришћани обележавају један изузетан догађај у хришћанском свету – када је Господњи Арханђео Гаврило донео Пречистој Деви Марији благу вест о предстојећем доласку Спаситеља. Свети јеванђелиста Лука сведочи о том догађају овако: „А у шести мјесец послан би од Бога анђео Гаврило у град галилејски по имену Назарет, Дјевојци зарученој за мужа, по имену Јосиф, из дома Давидова; и дјевојци бјеше име Марија. И ушавши к њој анђео рече: Радуј се, благодатна! Господ је с тобом, благословена си ти Снимкамеђу женама!“ Шест месеци пошто је Гаврило свештенику Захарију благовестио рођење Светог Јована Претече, крститеља нашег Господа, исти тај арханђео послат је у Назарет да Деви Марији пренесе добру вест. „А она видјевши га, уплаши се од ријечи његове и мишљаше: какав би ово био поздрав? И рече јој анђео: Не бој се, Марија, јер си нашла благодат у Бога! И ево зачећеш и родићеш сина, и надјенућеш му име Исус. Он ће бити велики, и назваће се Син Вишњега.“

А Света црква тако опева празник: „Данас је почетак нашег Спасења и разоткривање вечите тајне – син Божји постаје син Девице и Гаврило благодат благовести. Због тога нек и ми са њим певамо Богородици: радуј се Благодатна, Господ је с тобом!“

Да ли можемо рећи да су Благовести празник зачећа и живота?

„Да, можемо. Те с тим у вези желео бих да скренем пажњу да је пре 9. септембра 1944. г. Благовести био и празник мајке, јер је Света Дева мајка нашег Господа. У доба социјализма тај је празник замењен обележавањем 8. марта, као део борбе против цркве, у склопу које су поред осталог забрањиване хришћанске славе или пак се покушавало придати им световни садржај. Али вратимо се у доба када је на дан Благовести обележаван Празник мајке. О томе сведочи прича хришћанке Марине Младенове о породичним традицијама везаним за тај дан: „За мене Дан мајке је био духовни породични празник. Увек је ишао заједно са црквеном службом, са празником Свете Богородице и тада као да се на наше мајке преносила честица светлости, честица радости мајке Божје. На жалост, после демократских промена тај се празних слави некако камерно и то само у старим хришћанским фамилијама, које још увек чувају ту стародавну традицију. Желела бих да верујем да исто као што је било у прошлости, и данас одајући пошту највећој од свих Мајки – мајци Спаситеља човечанства, ми ћемо се мислено поклонити и нашим мајкама.“ И ја бих у закључку додао: Нека молимо Господа да и ми направимо све што од нас зависи да бисмо вратили исконски значај тог празника у животу нашег друштва.“

Да ли постоји нека посебна црквена обредност коју треба да поштујемо на Благовести?

„Обреде које Бугари обављају у неком су смислу веома удаљени од хришћанских начела, а један од узрока распрострањеног паганства је да су људи били силом удаљени хришћанског живота. Иначе, на тај дан се не ради ништа посебно. Сваки хришћанин зна да иде у цркву, а онај који је држао пост и припремљен је, да добије причешће. Те да се онда посвети дочеку Ускршњих празника. Исто тако бих волео рећи да тога дана Света црква дозвољава мало „блажи“ пост и конзумацију рибе, каже у закључку отац Антониј Марчев.


Превод: Александра Ливен




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Научници расправљају о историји и перспективама Западних покрајина

Институт за историјске студије при Бугарској академији наука (БАН) организује данас научну конференцију на тему „Западне бугарске покрајине – историја и перспективе“ поводом обележавања 100. годишњице Уставотворног конгреса Организације избеглица из..

објављено 8.11.24. 07.25
Потписивање Нејског мировног споразума, 1919. г.

Годишњица припајања Западних покрајина Србији

На данашњи дан пре 104 године Западне покрајине су присаједињене Србији. Анексија је извршена у складу с Нејским мировним споразумом, којим је окончан Први светски рат. У периоду између 6. и 8. новембра 1920. године, српске јединице окупирале су делове..

објављено 6.11.24. 08.05

Тајна мисија цепелина L59 или како је Јамбол ушао у историју оборивши светски рекорд

Једног хладног новембарског јутра 1917. године, у јеку Првог светског рата, из базе код Јамбола полетео је цепелин L59 ка Танзанији. Циљ лета била је испорука муниције и других материјала немачким војним јединицама које су се у том тренутку налазиле на..

објављено 5.11.24. 12.05