До краја маја у Националном дворцу културе у Софији се може видети изложба „Моћ социјалног плаката.“ Међу организаторима овог догађаја су Тријенале социјалног плаката у Монсу, Белгија, и Тријенале сценског плаката у Софији. Учествује и фотографско удружење „Фриско колектив.“

Изложба укључује плакате који су награђени у Монсу, ремек-дела из историје бугарског плаката, савремену збирку радова социјалне усмерености „Плакат – АПЕЛ,“ радове пројекта „BG Плакат – социјални плакат,“ фотографије удружења „Фриско“ и др.

Један колега је говорио: „ако овај цртеж не говори сам за себе, онда га мораш уклонити.“ У конкретном случају ми не можемо да тражимо тако нешто, јер плакат вришти толико, колико нико не би поверовао,“ рекао је на отварању изложбе проф. Божидар Јонов, један од савремених мајстора бугарског плаката.

Плакат је можда најконцентриранија, најбоља уметност која може да за само пар секунди плени, узбуди и провоцира гледаоце. И није случајно што место плаката није у изложбеним просторијама попут ових у којима се тренутно налазимо. Место му је на улици. Улица је та галерија која најбоље прима и приказује плакате. Циљ плаката је да што је могуће брже и једноставније дође до што већег броја људи јер нико нема времена да 15 минута посматра један плакат.

Истина је да данас на улици доминира реклама. Али је социјални плакат сувише близу тема које све више заокупљају пажњу јавности, у свету и код нас. Европа се још једном суочила с проблемима везаним за одсуство толеранције, агресију, мржњу, а сви ти проблеми нису непознати ни у нашој земљи.

Да ли су теме плаката код нас и у осталом делу света сличне?

„Мислим да би требало да се макар у некој мери подударају, али ни у ком случају не бисмо могли рећи да се проблем жеђи у Африци или пак, рецимо, фашизам у неким земљама које и даље не могу излечити овај „екцем“ могу поставити на исту разину. Индикативно је – свака земља има своје проблеме и они су довољно добра тема за рад сликара у овој области.“

Плакат је провокација упућена савести и осећањима људи. То је у суштини његове естетике, спој који обједињује различите сижее. То је и разлог зашто плакати старих бугарских аутора делују као да су цртане за ово време, без обзира на то што су настали под другим околностима, проблеми су били другачији. Ево, рецимо, има плаката рађених пре две деценије који су данас невероватно актуелни, каже Албена Спасова, један од организатора изложбе. Међу бугарским ауторима чији су радови представљени на изложби нашли су се Борис Ангелушев и Асен Старејшински. А међу плакатима на којима је приказан догађај од посебног значаја који се десио у прошлости јесте плакат под називом „Перестројка?“ Асена Старејшинског. На њему се може видети како полудели коњ галопира у непознатом правцу, док јахач гледа у супротном смеру…

Гости на изложби били су Патрик Томбел и Ерик Слојс, оснивачи фотографског удружења „Фриско колектив“ са седиштем у Белгији и Холандији. За Радио Бугарску су испричали како настају неке идеје за плакатну фотографију. На једном од плаката Ерика Слојса је приказана жена која седи на статуи бика у Копенхагену.

Интерпретација Ерика је да су сваку земљу основали велики људи и велике политичке идеје, каже Патрик Томбел. И можда је ова жена на статуу бика села како би се нашалила, а можда жели да се и она осети битном.

Изложба се одржава уз подршку Софијског програма „Култура“ и Националног фонда за културу. Пројекат ”BG Плакат – социјални плакат“ део је Календара културних дешавања бугарског председавања Саветом ЕУ.