Двојица Бугара – Антон Пулијски из екипе сајта „Drone ARENA“ и Филип Панајотов са Техничког универзитета у Софији и Сергеј Решетински –Украјинац, који студира на Русенском универзитету „Ангел Канчев“ победили су на првом код нас Међународном омладинском фестивалу научно-техничког стваралаштва „От винта!“ (што у преводу и на међународној ваздухопловној фразеологији значи „Од елисе“). Форум је одржан у Софији од 27. до 29. априла под покровитељством председника Бугарске Румена Радева. Млади изумитељи су том приликом представили више од 100 елабората у неколико тематских категорија: авијација, бродоградња, роботехника и урбане иновације.

Фестивал „От винта“ има 13-годишњу историју у Русији и, осим у Бугарској, већ је наступио у Вијетнаму, Индији и Кини. Циљ форума је да стимулише интересовање младих људи за природне науке и инжењерство. Победници софијског издања ће представити своје моделе у Русији на Међународној изложби хеликоптера „HeliRussia“ и авио-космичком салону МАКС.

„Најмлађи бугарски учесници имали су 8 година. То су чланови групе за лего роботе „Робо Бурборко“ из града Казанлака. Интересовање заиста је било огромно“ – каже Јана Ненчева, главни секретар „Авио-космичког форума“.

У склопу научно-образовног програма фестивала познати професори са техничких универзитета у Русији и Бугарској су одржали предавања за аматере-изумитеље, приређене су мајсторске класе за ученике, пројекције научно-популарних филмова, интерактивне демонстрације научних експеримената.

Пилот Николај Калајџијев који је био и члан жирија је наградио летом младог иноватора Јавора Христова за његов модел соларног авиона „TwinRay Solar Aircraft“.

Невен Бојанов из Великог Трнова је представио пројекат „Tinusaur“ овако:

„То је систем за ученике и студенте који им омогућује да уче електронику и роботику на много забавнији и једноставнији начин. Аутор елабората је екипа доктораната Великотрновског универзитета, а колеге из бранше су помогли ученицима и студентима опремом. Ми смо демонстрирали како после програмирања електронских компонената можемо да направимо игру и много компликованије ствари. Широм Бугарске, не само у Софији, ради више одличних школа специјализованих у сфери математике, наука, електронике. Али ако деца заиста желе да се развијају, ја им препоручујем да учествују у ваншколским активностима – да уче програмирање, роботику и да тако напредују брже од својих вршњака у школи. За неке родитеље то је одлична инвестиција у будућност њихове деце.

Сличне ваншколске активности нуди „Универзитет за децу“ о којем прича Јавор Кирјаков:

„Тежимо да инспиришемо ученике да се од малена баве природним и техничким наукама и то на озбиљан, стручни начин. После 4-5 разреда основне школе деца се занимају за електронику, роботику, хемију, физику, биологију и под руководством универзитетских професора и инжењера из целе земље разоткривају њихове тајне. Пројекти наших ученика реално улазе у индустрију. Ми желимо да покажемо деци да иза сваког значајног пројекта има пуно посла, али се најзад напори исплаћују. У ствари један од кључних проблема савременог друштва је чињеница да се тражи брзи резултат. У задње време запажам да се у погледу каријерне оријентације код ученика запажа неоправдано интересовање за тзв. пословне струке због клишеа да се тамо ради са и за пуно новца. Истина је да су финансије у сфери инжењерства много стабилније, довољно је само да човек буде добро квалификован, да је стваралачки опредељен и да брани свој пројекат.“

Клуб за роботику Русенског универзитета „Ангел Канчев“ је представио два студентска модела авиона.

Шеф клуба инжењер Чавдар Костадинов прича:

„У Клубу се бавимо разноразним стварима у сфери роботике и аутоматизације. Он постоји већ 5 година и освојили смо више од сто медаља и 20 купова. Изналажење спонзора је веома тешко, посебно да убедимо људе да инвестирају у рад студената. Проблем није код деце. Увек ће постојати једно мало језгро које ће настојати да се бави науком, а око њега ће се формирати и група радозналих, јер им жеља сазнати нешто ново даје много више од школе.“

Превод: Александра Ливен

Фотографиjе: Елена Паскалова, БГНЕС и лични архив