Богом надахнута рука незнаног мајстора који је 1259. године осликао Бојанску цркву, приказала је лица светаца тако да се ствара утисак да је њихова светлост обасјала крај средњовековног мрака. И да Бугарска није потпала под Османску владавину вероватно би се данас поносила што се у 13. веку у фрескама у једној њеној цркви јављају зачеци Ренесансе.
Зограф Дамаскин из града Елене – Богородица с Младенцем
Александар Зограф из Јамбола – Свети Спиридон са житијем
Доба Националног препорода Бугарске везано је за две главне историјске тенденције: духовни успон у духу европске Ренесансе и економски и друштвено-политички развој бугарске нације која тежи ослобођењу од владавине Османског царства. Национални препород Бугарске приказан на платнима иконописаца и сликара дочаран је сада у салама Националне галерије у Софији. Иако је због Османске владавине много закаснела, његова уметност оваплоћује пробуђени дух бугарског народа у борби за националну независност и духовни успон у 18. и 19. веку.
Станислав Доспевски – Глава Исуса Христа
Захари Зограф – Портрет девојке
Не морамо патити што смо закаснели, јер имамо предиван Препород који је близу нас и можемо га много боље схватити – каже кустос изложбе Доротеја Соколова. – Ово доба је тако фино, пуно естетике – почев од калдрма, надстрешница, кућа и њиховог богатог интеријера, преко одеће, људи, па све до уметности и цркава. Заиста је достојна поштовања способност за препород, за успон. Стога морамо ценити и волети тај период наше историје онакав какав је – са његовом наивношћу која му придаје посебну драж.
Христо Станчев – Женски портрет
Христо Цокев – Успење Пресвете Богородице
Средином 18. века на Светој Гори почиње припрема утемељивача породичних иконописних школа у Трјавни, Банском, Самокову. Чим савладају занат, они ће знања и искуство преносити на својим наследницима и ђацима и заједно ће осликавати цркве и манастире. Изградња нових храмова, као и реновирање старих такође ће помоћи повећању броја живописаца. Тако ће се иконопис претворити у успешан занат и зографи ће створити ремек-дела.
На изложби су приказани скоро сви важни зографи: Јоаникиј папа Витанов, папа Витан млађи, Симеон Цоњув из Трјавне, неколико раних представника школе из 18. века – прича Доротеја Соколова.
Јоаникиј папа Витанов – Сабор арханђела
Папа Витан из града Трјавне – Богородица с Младенцем
Затим долазе велики зографи из Самокова – Христо Димитров и његови синови Димитар Зограф и Захари Зограф (најистакнутији реформатор). Последњи представник школе је Станислав Доспевски – син Димитра Зографа. Он је завршио Академију у Санкт Петербургу што му је помогло да оствари тежњу неколико генерација зографа. На изложби су представљени и истакнути иконописци из града Елене.
Тревненска школа је, захваљујући издашној помоћи имућних Бугара, дала и неколико сликара академског образовања стеченог на европским академијама. Један од њих је Иван Димитров, стипендиста Ecole des beaux-arts у Паризу.
Најраније одлазе: Станислав Доспевски - у Санкт Петербург и Николај Павлович – у Беч и Минхен, а враћају се средином 19. века. – каже кустос изложбе. – Они најпре сликају портрете великих личности из тог доба, а затим и своју родбину. Димитар Добрович пак, се школовао у Риму, где у целини ствара у западном стилу. Христо Цокев се школовао у Москви код „передвижника“ /руске реалистичне школе која организује путујуће изложбе/. У изложбу сам укључила и Константина Величкова – истакнуту личност која има главни допринос оснивању Ликовне академије. Он се школовао у Фиренци а неко време је живео само од сликања. Осим тога аутор је књиге “Писма из Рима” – код нас првог рада из области опште историје уметности.
Сликари су нам завештали богату галерију портрета истакнутих личности, укључујући и портрет Васила Левског. Они посвећују пажњу историјским сижеима, али раде и иконе вешто комбинујући традицију и принципе европског сликарства.
Фотографиjе: Дијана Цанкова
У Галерији „Методи Мета Петров“ отворена је изложба слика бугарског сликара Марина Маринова. Експозиција садржи 15 уља на платну. Маринов је тренутно асистен-предавач Националне академије ликовних уметности у Софији. Године 2024. био је међу..
У уметничком простору реновираних Централних софијских хала биће приказана изложба "Лица ноћне Софије", која је дело екипе платформе licata.bg. Она ће бити отворена 16. јануара, а може се погледати до 30. јануара. По речима организатора, изложба..
Данас, 13. јануара, обележавамо Дан бугарског филма и 110 година од прве пројекције првог бугарског играног филма „Блгаран је галант“. Година је била 1915. а место догађаја – биоскоп „Модерни театар” у Софији. Филм је инспирисан тадашњим..
Од 4. до 6. марта у Софији се одржава 13. Међународни фото-фестивал – бијенале „Фодар“. Место догађаја је Национална галерија ликовних уметности, а..
У Софијској градској уметничкој галерији приређена је изложба дела сликара Емила Стојчева. Повод је 90. рођендан уметника који протеклих више од 30..
Проф. Георги Дјулгеров је једини бугарски филмски стваралац који се придружује светским филмским уме тницима који су добили специјалну награду..