Међу најистакнутијим именима бугарске ликовне уметности свакако је оно Златја Бојаџијева /1903-1976/. Изложба портрета које је он радио, приређена је у Националној галерији у Софији. Збирка је дело колекционара Бојана Радева.

Поново представљамо дела познатог бугарског сликара. Можда једног од оних у чијим се радовима највише осећа бугарски дух –Златја Бојаџијева – рекла је на отварању изложбе директор Галерије Слава Иванова. – Али сада су ту његови портрети које многи од нас нису очекивали да виде и нису ни претпостављали да их је Златју Бојаџијев радио. Бојан их је, као страствени колекционар, скупљао током година. На овој изложби се може видети изабрана колекција портрета интелектуалаца, писаца, сликара, глумаца. Истовремено приказани су и портрети обичних људи које је Златју Бојаџијев насликао како само он зна – са пуно психологизма… Хтела бих да се захвалим Бојану Радеву на издашности и спремности да и другима пружи прилику да виде његову велелепну колекцију. Сваком новом изложбом Бојан Радев подиже лествицу. Верујем да ће и следећа његова изложба овде бити веома квалитетна и радоваће очи и душу.

Већ у првом стваралачком периоду/до 1951. г./ Златја Бојаџијева долази до изражаја његова стваралачка личност мада још увек у оквирима класичних традиција. Из раног периода на изложби се може видети „Женски портрет” /1932./. Године 1951. сликар је доживео тешку личну драму – услед можданог удара паралисала се његова десна рука. Чинило се да је тиме његов стваралачки пут окончан, али није било тако – почео је да слика левом руком, а његов стил и техника се нагло мењају. Сликао је велика платна са оригиналним колоритом и богатом уобразиљом. Ова дела постепено стичу признање публике и критике. У њима има и гротеске и симболике, понешто и од наивне уметности, декоративне уметности, магичног реализма....У ствари, није битно како ћемо све то назвати – важније је то што његове слике одмах привуку поглед и пажњу.

Камерни портрети из каснијег периода Златја Бојаџијева су некако дуго остајали у сенци његових симфонија боја - попут последњих гудачких квартета Бетовена, који су дуго били у сенци грандиозне 9. симфоније и њене „Оде радости“, али њихово сазвучје акварел боја и до савршенства тачни детаљи одмах познаваоце воде ка њиховом аутору. У тим портретима има пуно стваралачке уобразиље али и прецизности. Колорит, оригинална композиција /положај тела и главе/, истакнути детаљи… чине његова портретна дела одмах препознатљивим. Пример горе реченог је лик познате бугарске глумице Катје Паскалеве који на изложби видимо као триптих портрет рађен 60. година минулог века. Три слике приказују глумицу у различитом периоду њеног живота и истичу различите црте њеног карактера.

Колекционар Бојан Радев је такође човек необичне судбине. Он је најуспешнији бугарски рвач грчко-римским стилом, двоструки олимпијски шампион /1964. и 1968./. По окончању спортске каријере његова љубав према ликовној уметности се претвара у колекционарску страст. Касније постаје истакнути донатор. Национални историјски музеј га прогласио Донатором бр. 1 Музеја, чак је једна музејска сала добила његово име.

Веома сам поносан што поседујем део стваралаштва великог бугарског сликара Златја Бојаџијева – рекао је Бојан Радев на отварању изложбе у Националној галерији у Софији. Бугарски народ се мора поносити што има тако велике личности. Будите поносни на Златја Бојаџијева и на то што сте Бугари. Потребно нам је више таквих Бугара који ће проносите славу Бугарске… И нек се зна да Бугарска није држава нижег реда.

Бојан Радев је за Радио Бугарску рекао и то да припрема следећу изложбу на којој ће бити приказане слике Златја Бојаџијева.

Превод: Албена Џерманова