Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Тајновите стене код села Даждовница

БНР Новини
Удубљења су на висини од 50 м

У источним Родопима, а посебно уздуж Арде, и данас се могу видети остаци бројних удубљења исклесаних у стенама које већ више од века привлаче пажњу археолога и истраживача. Упркос томе, још није утврђено када су она настала и чему су служила – да ли потичу из доба Трачана или ранијег периода, да ли су их исклесали како би их користили за извођење верских ритуала или су можда служили као обележје, само су нека од питања која још увек чекају одговоре. Судећи по местима на којима се ова удубљења налазе – а наиме, често су то тешко приступачни терени, можемо закључити да су она била од посебног значаја за наше претке и они су се трудили да их сачувају. Вероватно је реч о неком култном веровању о преласку у други свет, сматра Христо Тодев који је по занимању економски аналитичар, а по позиву – алпиниста и истраживач. Христо већ годинама обилази дивља и нетакнута места у источним Родопима, фотографише, мапира и истражује удубљења у стенама, која, по њему, потичу из периода пре Трачана, тачније из енеолита. До сада сам пронашао 3.600 удубљења. Мислим да има још око 2% неоткривених, каже Христо. Слична удубљења су исклесана и у тешко приступачним стенама високим 50 м, у близини села Даждовница, област Крџали. Али шта заправо представљају ова удубљења?

Савршено удубљење је у облику трапеза, висина му је око 70-80 см. Удубљења су на тешко приступачним местимаСавршено удубљење је у облику трапеза, висина му је око 70-80 см, дубоко је и изузетно добро обликовано, објашњава Христо Тодев. Многи истраживачи размишљају о томе да ли је овај облик имао само симболично значење или су они који су исклесали ова трапезоидна удубљења тражили и нека акустична или енергетска својства.

На једној од стена у култном комплексу је Христо Тодев открио лик девојке, вероватно исклесан људском руком. И то није једина мистерија:

На једној од стена је Тодев открио исклесано лик девојке. Улаз у просторију у стени је са задње стране.

Приметио сам да се непосредно испод лика девојке, на висини од 20 м, налази просторија у стени, за коју се, такође, претпоставља да је додатно обрађена и обликована. У просторију се улази са задње стране. Реч је о великом стеновитом комплексу који обухвата површину од 1,5 км, а пун је трапезоидних удубљења и посебно обликованих јамица. Баш ми је занимљиво да видим да ли је ова просторија повезана са једном другом стеном високом око 40 м која се налази на суседном обронку.

У природном процепу високом око 10 м, чија ширина (на најширем делу) досеже 2 м, у стени преко пута, Тодев је открио трагове људске руке из прошлости. Светлост која пролази кроз овај природни „прозор“ у стени, у различитим месецима, пада на стеновит комплекс са ликом девојке.

Прозор у стениКада сам утврдио координате, уз додатна мерења и прорачуне, констатовао сам да је велика вероватноћа да 21. децембра – најкраћег дана у години, сунчеви зраци који пролазе кроз прозор у стени обасјају просторију у стени у склопу комплекса код Даждовнице. То се вероватно дешава у 16. 27 сати или 30-ак минута пре заласка сунца.

Сунчеви зраци пролазе кроз прозор у стени

Ово је Христа Тодева подстакло да поменути комплекс размотри и као објекат који нам много тога открива о астрономским вештинама и знањима некадашњих људи.

Био сам одушевљен димензијама овог џиновског календара. Ако 21. децембра ове године на лицу места утврдим да сунчеви зраци обасјавају просторију испод стене с уклесаним ликом девојке, то ће потврдити колико су древни људи били прецизни када је реч о астрономији, објашњава Тодев и додаје:

21. децембра – најкраћег дана у години, у 16.27 сати сунчеви зраци пролазе кроз природни прозор и обасјавају просторију у стени код ДаждовницеУ близини стене с процепом постоји други комплекс који има јасне астрономске оријентире који су подсећали да се ближи најкраћи дан у години. Убеђен сам да су и знаци у комплексу код Даждовнице имали астрономску намену. У том контексту се удубљења у стенама могу размотрити у новом светлу.

Крст исклесан у стени

Другу, вероватно исто толико битну карику у комплексу, представља крст исклесан у стени изнад удубљења на највишим тачкама.


Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: лична архива




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Патријаршијска катедрала Светог Александра Невског прославља храмовну славу

Данас патријаршијска катедрала Светог Александра Невског обележава своју храмовну славу. Храм-споменик који је симбол бугарске престонице, изграђен је „у знак захвалности руском народу за ослобођење Бугарске од османског јарма 1878. године“. Ове..

објављено 23.11.24. 08.30

Патријаршијски саборни храм Светог Александра Невског обележава век постојања

Бугарска православна црква 22. и 23. новембра свечано ће прославити сто година од освећења Патријаршијског ставропигијалног храма-споменика Светог Александра Невског. Вековима је овај величанствени саборни храм био „неми сведок свих превирања, надања и..

објављено 22.11.24. 07.15

Хришћанска породица јача везу између Бога и нас

Ваведење Пресвете Богородице је један од најстаријих и најпоштованијих православних празника, који је успостављен у Константинопољу негде око 8. века, у време Патријарха Тарасија Цариградског. Али се тек шест векова касније почео обележавати и у западној..

објављено 21.11.24. 06.30