На једном од првих заседања Савета Европе бугарски политички емигрант Г. М. Димитров инсистирао је да се оставе празне столице за земље Источног блока на које ће једног дана сести њихови представници. Лидер Земљорадничког савеза учествовао је у покрету за уједињавање Европе још док је ова идеја била у пеленама и чврсто веровао да ће доћи време када ће и у овом делу континента  владати слобода и демократија. Зато има нечег симболичног у томе што је управо на Међународни дан архива Државна агенција за проучавање прошлости обележила празник са два догађаја – примила је архиву једног од првих Бугара који су подржали идеју о утемељењу Европске уније и издала албум “Бугарска и Европа”, који пропраћује вековну повезаност  Бугара са европским народима.

Архива прича о годинама земљорадничког лидера Г. М. Димитрова, проведеним у прогонству. У Вашингтону он је био руководилац емигрантске организације “Бугарски национални комитет”, која се борила за демократизацију Бугарске и раскринкавала изгреде комунистичког режима, а 1951. г. је створио прву бугарску чету која била на служби у базама НАТО у Западној Немачкој.

Др Г. М. Димитров

Епоха тоталитарног режима, у којој је наша земља била одвојена од заједнице слободних европских народа где јој је природно место, потрајала је пола столећа. Бугарска, међутим, има вишевековне везе са народима Старог континента, представљене у албуму “Бугарска и Европа”. Помоћу докумената, фотографија, мапа и скица он разоткрива значајне догађаје и улогу важних личности који су допринели међусобном културном, политичком и економском утицају.

И пошто је реч о догађајима којима је обележен Међународни дан архива, актуелно звучи питање да ли довољно проучавамо прошлост и да ли осмишљавамо оно што читамо у историјским документима како не бисмо понављали грешке?

Анастасија Димитрова-Мозер и Михаил Грујев

Фотографије: Дијана Цанкова и БГНЕС