Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Врх Руј окупља Бугаре и Србе под жарким сунцем

БНР Новини

Некад непопуларна дестинација – најзападнији део западне Бугарске или тамо где се уздижу ниске планине Завалска, Љубаш, Руј, Црна гора, Голо брдо, Коњавска и друге, последњих деценија је постала омиљено место туриста жељних да упознају богатство природе. Популаризацији овог краја који је током година сачувао нетакнутом своју природу свакако је допринео традиционални успон на врх Руј у чијем подножју вијуга река Јерма позната у свету по својој несвакидашњој лепоти. Реч је о успону на највишу тачку планине – врх Руј (1.706 м). Планина Руј се простире на самој граници Србије и Бугарске, дакле, врх је заједнички, а док идете према њему можете се кретати по самој граничној линији.

Ове године се одржава 9. по реду традиционални поход на врх Руј. Општина Трн у припреми тог догађаја учествује од 2014. године, након потписивања заједничког споразума са Општином Бабушница у Србији, каже Евгенија Такова, директор Дирекције за уређење територије, општинску имовину и инвестициону политику у Општини Трн. У успону који ће се ове године одржати 23. јуна учествују планинари из Бугарске и Србије који се на крају срећу на планинском првенцу. Пошто је реч о граничном подручју учесници похода обавезно треба да се претходно пријаве – потребно је навести име, презиме и ЈМБ граничним властима или да се упишу у заједнички списак учесника који саставља Општина Трн.

Идеја је да поход на планински врх Руј постане један од највећих међународних туристичких догађаја на Балкану, каже Евгенија Такова. У њему традиционално учествују планинарски клубови из Бугарске и Србије, а исто тако и из Македоније.


У Бугарској успон почиње у селу Забел, на прилазу врху, а Општина Трн се побринула да учесници буду превезени аутобусом од Трна до места поласка. С бугарске стране постоје још две алтернативне стазе за успон на планински врх. Једна стаза креће из села Ломница, у организацији Туристичке организације Трна, а друга – из села Зелениград где се локално становништво по традицији организује. Туристи треба да понесу одговарајућу одећу, опрему, храну и воду. 

Најдужа, али зато најлакша и са најлепшим призорима је стаза која почиње у селу Забел. Пут од села Ломница до врха је стрмљи, али већином пролази кроз шуму, дуж реке и осећа се свежина, што никако не смемо занемарити као нешто неважно, посебно током врелих летњих дана.

У Србији се акција свечано отвара у селу Ракита. Према Евгенији Таковој:


Традиционално ка врху Руј креће најмање 300 особа, а кад је време лепо број бугарских планинара достиже и до 500-600.

Искуснији планинари стазу која почиње у Зебелу, брзим ходом, могу прећи за око два сата, док ће онима којима се не жури бити потребно око три сата. Није обавезно да су учесници похода прошли посебну обуку, али је битно да су припремљени за дуже ходање, упозорава Евгенија. На врху нема организованих активности. – Обично групе које су успешно стигле до врха праве заједничке фотографије након чега се спуштају. На првенцу се обично окупи највише 200 љубитеља планинарења.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: лични архив



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Приказ митског трачког певача и музичара Орфеја на старогрчкој вази.

Мамац за туристе: И древни народи измишљали митове у име културног туризма

У потрази за научном веродостојношћу, истраживачи древних цивилизација и култура наилазе и на лажне наративе које су смишљали сами стари народи. Најзанимљивије је да су то чинили… у име културног туризма. Једну од таквих митских конструкција у свом..

објављено 23.10.24. 10.40

Адреналин, чаробни пејзажи и сусрет с историјом – пењање по литицама у долини реке Русенски Лом

Стрме литице које се надвијају над реком Русенски Лом и њеним притокама – Белим, Црним и Малим Ломом – прави су магнет за љубитеље природе и авантуристе жељне узбуђења и високих доза адреналина. Цео овај крај познат је као Поломије, или „Планина под..

објављено 20.10.24. 11.55

Бели бор стар више од 500 година чувају житељи родопског села Пчеларово

У ушушканом на падинама источних Родопа селу Пчеларово постоји предање да у региону има вишевековних храстових шума и ораха, у чијим рупама су дивље пчеле формирале заједнице. Пчеларство је од памтивека у овом крају главни извор преживљавања о чему..

објављено 20.10.24. 10.10