Балканска вест ове недеље – договор између премијера Македоније и Грчке о имену Македоније као да је опет узбуркала страсти на полуострву. Корак даље који је учињен на том путу договарања имена и само име "Република Северна Македонија" поздравили су лидери ЕУ, НАТО, САД и Русије. Бугарска је такође изразила подршку премда и инсистира на политичким гарантијама да ново име неће бити интерпретирано разлог промене постојећих граница или претензија према суседима у погледу језика, култура, историје и идентитета. И мада је та вест позитивна  уговорне стране су се суочиле са правом политичком буром. Грчком премијеру прети изгласавање неповерења, а између председника и премијера Македоније дошло је до препуцавања.

Нису ли ове страсти на Балкану претерано снажне када се има у виду да споразум још није ни потписан?

Узбуркане страсти су биле очекиване, коментарише Мартин Минков, дугогодишњи дописник БНР у Скопљу. И не бих рекао да су оне само на Балкану. Има их наравно и на овим просторима јер се споразум односи на две земље које су директно ангажоване овим питањем – Македонија и Грчка. У њима је унутарполитичка ситуација стварно постала веома напета. Главна опозициона странка у Грчкој "Нова демократија" затражила је неповерење влади. Премда и не многобројне, испред парламента Македоније протесте организују неки крајње националистички кругови.

Мартин Минков је окарактерисао као „драстично“ понашање македонског председника Георгеа Иванова, који је практично одбио да разговара са премијером  Зораном Заевим и министром спољних послова Николом Димитровим, који су отишли да га упознају са постигнутим  нацртима договора са Грчком.

Драстично је било понашање г. Иванова, који је свео састанак на свега 120 секунди, што је по мени без преседана, изјавивши да неће ставити потпис као шеф државе испод тог документа чиме би почео процес ратификације. Испада да он одбија да га потпише, а да га није ни прочитао. Веће изненађење, вероватно не само за мене, била је одлука Георгеа Иванова да неколико сати после тог сусрета у Скопљу дође у Софију и потражи легитимитет свог става овде. Али га није добио. Бугарски председник Румен Радев окарактерисао је разговор са својим македонским колегом као тежак. У том разговору Радев је јасно и недвосмислено декларисао подршку Бугарске евроатлантској перспективи Македоније. На дипломатском језику Георгеу Иванову је речено да  његов став овде не наилази на подршку јер би блокирање будућег споразума с његове стране оставило Македонију у капсули у којој су је држали бивши управљачи из ВМРО-ДПМНЕ. Поред тога бугарски премијер Бојко Борисов је отказао састанак са македонским председником уз јасне мотиве – такав састанак увукао би Бугарску у оштар унутарполитички спор који је иначе проблем македонског друштва. Тако нешто било би протумачено као спољнополитичко мешање Бугарске, тим пре што тренутно она председава Саветом ЕУ која категорично подржава постизање договора са Грчком. И ако је дошло до политичког фаула ,он се по мени састоји у томе што је макар и унапред планирана, посета Георгеа Иванова ипак одржана. У тој изузетно деликатној и напетој ситуацији у Скопљу и Атини, Георге Иванов је могао с пуно разлога да замоли за одлагање заказане посете Бугарској. Али он то није учинио, напротив, покушао је да добије легитимитет овде.

На састанку двојице председника у Софији Румен Радев је инсистирао да Бугарска добије гарантије како ново име неће погодити њене интересе.

Евентуално ново име – Северна Македонија, није најбоље са бугарске тачке гледишта, али је оно довољно компромисно, а када је у питању компромис, нико не може бити у потпуности задовољан. Тај компромис помогао би нечему што је приоритет за Бугарску – почетку реалног процеса евроинтеграција за Македонију.

Гарантије ми свакако треба да имамо без обзира што у уговору, а ја сам прочитао текст, који је синоћ македонска влада декласификовала, постоји текст да овај уговор ни у којој мери не погађа односе две уговорне стране са трећим државама. То је међународни стандард, али овако или онако садржи извесне гарантије. Битније је да се приликом промене имена Република Македоније, одговарајућим анексом уз наш уговор о пријатељству и додбросуседству прецизира да две државе немају и не могу допустити било какве претензије у погледу језика, идентитета, историје и тд. Није лако постићи ову клаузулу, али не би требало преувеличати за нас донекле негативно звучање имена Северна Македонија. Данас ово име не може само од себе да буде основ претензија  од стране било које власти у Скопљу према Пиринском делу географског подручја.

Како изгледа реални сценарио развоја ове ситуације и завршетка саге око имена Македоније?

Велика предност Бугарске у оквиру њеног председавања Саветом ЕУ јесте стављање проблема Западног Балкана на дневни ред ЕУ и инсистирање да народи тог региона не буду лишени европске перспективе. Међутим догађаји из последњих дана, изузетно тешко постигнути компромис између Скопља и Атине у погледу новог имена и веома оштро реаговање крајњих националистичких, али истовремено и ширих јавних кругова како у Скопљу, тако и у Атини показују да овај регион и даље остаје проблематичан. На овим просторима има пуно историјских догађаја који изазивају јаке емоције. Гледано из тог угла, сваки евентуални развој ситуације изгледа могућ. Да ли ће се постићи дефинитиван компромис Атине и Скопља? По мени је вероватноћа пола-пола да се реализује оно што је садржано у том уговору а што отвара врата Македоније према НАТО и ЕУ. Ништа мање реалнија је и перспектива да процес буде блокиран. Да ли сада, евентуалним свргавањем владе Ципраса – тада споразум неће бити потписан, али ипак мислим да до тога неће доћи, или уз невероватно отежавање процеса ратификације и ступања споразума на снагу што би га практично учинило бесмисленим. Из данашње перспективе обе варијанте изгледају реалне. 

Превод: Ана Андрејева