У Националном дворцу културе је одржана панел дискусија на тему „Иновативне методе презентирања културне баштине и управљање музејима у Бугарској и земљама Западног Балкана“. Манифестација је на програму бугарског председавања Саветом ЕУ.
Живимо у динамичном добу, када је потребно привући публику у музеје, привући децу и младе људе, показати људима са специфичним инвалидитетом наше културно богатство користећи иновативне методе“ – рекла је Амелија Гешева, заменик министра културе. – То се понекад врши управо помоћу технологија. Искрено се надам да ће се појавити нове и интересантне идеје које ће нам помоћи да модернизујемо приказивање музејских збирки. Наши музеји чувају значајна богатства, али треба да се научимо да их презентирамо на бољи начин, да их учинимо приступачнијим за публику која улази у музеје или за његове виртуелне посетиоце. Управо коришћење технологија ће омогућити бољи приступ нашем културном наслеђу.
Прва панел дискусија на ту тему „Са оне стране блага – савремено управљање музејима у Бугарској“ је одржана у марту ове године. Другом тематском састанку, поред представника музејских установа у земљи, присуствовали су и гости из Албаније и Македоније. Гордан Николов, шеф „Музеја Македоније“ у Скопљу, представио је праксе партнерства са приватним компанијама у својој земљи. Албанију је представио историчар Пјерин Мирдита, директор музеја „Место сведочења и сећања“ у Скадри, који се налази у згради коришћеној као истражни затвору доба тоталитаризма (1945-1989.). Поставка прича о мрачној стварности једног од најрепресивнијих и затворених режима у Европи. Коришћењем нових технологија она привлачи све више посетилаца и то претежно странаца.
Низ пројеката представили су и бугарски учесници. Један од најзамашнијих је онај Регионалног историјског музеја града Шумена, који је посвећен националним историјским и архитектонским резерватима „Плиска“ и „Мадара“. Стручњак Михаел Врбанов је представио како ће нове технологије омогућити посетиоцима да закораче у 3D виртуелну стварност и обиђу древну Плиску из 8-9 века, када је она доживела свој највећи процват као прва бугарска престоница. Чувени старобугарски споменик Мадарски коњаник и други објекти у Мадари су представљени помоћу 3D и панорамских слика у 7 сала локалног музеја. Различити сценарији и 3D симулације предвиђају и интерактивно учешће посетилаца и нуде им доживљаје у прошлости, као на пример, састанак са древним пророком. У склопу тог пројекта ће бити разрађене и посебне мобилне апликације.
Међу најзанимљивијим пројектима је изложба „Тајне Црног мора“ која је већ приказана у Културном центру „Морско казино“ Бургаса, а предстоји њена презентација у другим градовима Бугарске и у иностранству. Поставка представља 3D макете потонулих бродова, интерактивну мапу црноморског дна са местима бродолома, а пропраћена је и детаљном информацијом и видео сликама, као и приказом занимљивих древних артефаката. Пловила су представљена у облику у којем су пронађена у склопу пројекта „Black Sea Map“ који је изведен од 2015. до 2018. године и истражио 55 бродива (најстарији из 5-4 века пре Христа) и неколико потонулих насеља.
У ствари то је за сада најскупљи, највећи и високо технолошки пројекат на подручју Црног мора, па и у свету, прича шефица „Морског казина“ Људмила Кутијева која је представила изложбу.
Рад на технолошком обнављању домаћих музеја ће се наставити. Обезбеђено је и озбиљно финансирање, подвукла је с тим у вези заменик министра Амелија Гешева. Средства су из новог програмског периода за подршку из Финансијског механизма Европског економског простира и Норвешког финансијског механизма. 5.400.000 евра ће бити уложено у нове технологије и иновативни садржај музеја, као и у конзервацију и рестаурацију.
Фотографије: Регионални историјски музеј града Шумена и Културни центар „Морско казино“ у Бургасу
Од 4. до 6. марта у Софији се одржава 13. Међународни фото-фестивал – бијенале „Фодар“. Место догађаја је Национална галерија ликовних уметности, а отварање експозиције је вечерас од 18,00 часова. Ове године се за учешће пријавио 801 уметник..
Проф. Георги Дјулгеров је једини бугарски филмски стваралац који се придружује светским филмским уме тницима који су добили специјалну награду FIPRESCI „Платинум”. У 2025. години Међународна федерација филмских критичара и филмских новинара слави..
Тачно месец дана након што је Бугарски национални радио свечано обележио свој 90. рођендан, историја наставља свој дијалог са нама – њеним ствараоцима.У свечаној атмосфери, 25. фебруара у Мермерном фоајеу јавног радија отворена је изложба „90 година..
У Националној галерији „Квадрат 500“ (Трг Светог Александра Невског, Улица 19. фебруара 1), посетиоци имају ретку прилику да виде јединствену изложбу..